Завршен осми позоришни фестивал националних заједница у Мађарској

Српске недељне новине
2025. ápr. 8.
3 perc olvasás

У будимпештанском Националном театру одржан је осми по реду Фестивал „Jelen/lét” - Присутност, који је трајао од 24. до 30. марта. Посећеност фестивала је била велика, а за представе Српског позоришта у Мађарској тражила се карта више.

Ова својеврсна театарска смотра националних заједница на којој су се представили истакнути уметници народносних позоришта у Мађарској, привукла је како људе из струке, тако и медије. Одиграно је двадесет позоришних представа, и једна промоција видео клипа „Да ми Бог да“, Културног центра „Српски венац“.

Српско позориште у Мађарској је на фестивалу гостовало са три представе. У такмичарском програму увршћена је већ више пута играна биопика Данила Киша „Дух је наша домовина“, у режији Марије Барна Липковски.

У овој јединственој представи на два језика, српском и мађарском, игају Алиса Лацко и Тибор Какоњи, а Милан Рус се појављује у улози хармоникаша. Представа је више пута награђивана на познатим фестивалима у Србији: Фестивал Нови Тврђава Театар, 11. Фестивал дуодраме у Тополи и Арт Трема Фест у Руми. Пред препуном салом и члановима жирија, изванредни глумци поново су бриљирали и награђени су вишеминутним аплаузом.

Друга представа је била музичка комедија под називом „Зуб оца“, копропдукција са Народним позориштем из Суботице, а у режији познатог мађарског редитеља Андраша Патакија. Текст је написао Веребеш Ерне, драматург Националног театра у Будимпешти, по роману Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира“. Речи песама на популарне војвођанске ноте ноте написао је Милан Рус, глумац, режисер и директор Српског позоришта у Мађарској, добитнок награде „Јасаи Мари“.

На прошлогодишњем фестивалу ова представа је играна на мађарском, а овог пута на српском језику. За мађарску публику био је обезбеђен титл. Цео глумачки састав публика је испратила овацијама.

Популарни трио Петер Бенке, двоструки добитник награде „Јасаи Мари“, први виолиниста Иштван Шуки и Милан Рус на хармоници, одиграли су фрагменте из живота мађарске филмске легенде Пала Јавора. Духовитим текстом и режијом Милана Руса, уз пратњу познатих мађарских и циганских мелодија, публика се присетила ко је био Пал Јавор и какав је био његов живот. Ова представа већ годинама постиже велики успех у целој Мађарској, играна је скоро 150 пута.

Печујско хрватско казалиште је на фестивал дошло са две представе. Прва, под називом „Између сна и јаве“, на два језика, у режији Стипана Ђурића и друга под називом „Терор“, у режији Ивана Функа. Узбудљив комад одвија се у судници, а гледаоци добијају улоге поротника који треба да одлуче да ли терористу са Луфтханзиног лета треба да осуде или не. Ова представа је такође била у такмичарском програму.

Словаци су се у такмичарском програму представили представом под називом „Толико лоше, колико само може да буде“, позоришта Вертиго. Ово је једна симпатична прича о љубави и о многим другим стварима о којима се прича на клупама у парку.

Једна од три ромске представе, која је ушла у такмичарски програм је копродукција ромског позоришта Караван и Позоришта Чики Гергељ из Капошвара под називом „Призори из брачног живота“. Настала је по сценарију истоименог филма Ингмара Бергмана и говори о компликованим мушко-женским односима. Режију потписује Чаба Фандли.

Немачку народност је представило позориште Дојче Буне са представом „Бунбури, или: важо је бити озбиљан“, тривијалном комедијом за озбиљне људе, по делу Оскара Вајлда. Представа је такође била у такмичарском програму, а режирао је Георг Бутел.

Грци и Позориште Амфитеатро поново су приказали Софоклову трагедију „Антигона“, у режији Фотиоса Колатоса, овога пута у такмичарском програму.

На фестивалу су учествовала и три јерменска позоришта са четири представе, Бугари и Украјинци са по једном представом, а већинска мађарска заједница са две представе.

Представило се и Мађарско народносно позоришно удружење, са представницима свих 13 народности у Мађарској, музичком перформансом којом је обележен Светски дан позоришта 27. март.

У гала програму Фестивала „Присутност, 6. априла, на великој сцени Националног театра приказана је је представа „Ештхајнал“. Овај музички спектакл у трајању од 3 сата и 20 мин, је трагична љубавна прича и прво прозно дело руског писца Максима Горког, „Макар Чудра“. Представу је режирао директор Националног театра Атила Видњански, а једна од главних улога додељена је Милану Русу.

Исто вече жири је доделио признања за представе у такмичатском програму. Српско позориште у Мађарској добило је три награде. Марија Барна Липковски добила је награду за најбољу режију, Милан Рус за најбољу музику, а Какоњи Тибор за најбољу мушку улогу у представи „Дух је наша домовина“. Чланови жирија су били уважени људи позоришног света у Мађарској, Марта Вајда, позоришни стручњак у Мађарском позоришном друштву, Золтан Ратоти, редитељ, глумац и заменик директора Националног позоришта и Андраш Патаки, глумац, драматург и главни режисер Ујсинхаза у Будимпешти.