Tрећа збирка песама Зорана Меселџије: Дечак сребрне косе

Зоран Меселџија више од три деценије живи у Будимпешти, а последњих десет година ради као професор у Српском образовном центру „Никола Тесла” на Тргу ружа. У њему су одавно сазревали лирски стихови, али је тек последњих пар година почео и да објављује своја остварења.

Зоран Меселџија: „Дечак сребрне косе”, ЗиД Студио, Будимпешта, 2024.

Зоран Меселџија је до сада објавио следеће збирке поезије: „Камена ружа”, 2022. и „Урбано”, 2023. године. Све досадашње збирке штампао је у мађарској престоници код издавача ЗиД Студио. Тако је минуле године овде штампана и његова трећа збирка под називом „Дечак сребрне косе”.

Како сазнајемо са корица његове збирке: „Зоран Меселџија је рођен у Кикинди 1967. године. Радио је у хемијској индустрији као програмер. По доласку у Мађарску 1998. године, радио је у издаваштву за децу на пословима техничког уредника. Учествовао је у изради преко 400 наслова разних часописа, књига и енциклопедија. Предаје информатику у Српској гимназији »Никола Тесла« у Будимпешти, припрема за штампу српске уџбенике (при мађарском министарству за образовање). У слободно време пише песме. До сада је био гост и читао своје песме на »Пештанском књижевном омнибусу« у Будимпешти, у Франкфурту на »Мајским сусретима песника дијаспоре« и у Сомбору, на књижевном сусрету »Матица-дијаспора«. (...) Песме је објављивао у »Српским недељним новинама«, листу »Невен«, часопису за културу, уметност и науку »Луча«.”

Ова последња по реду Меселџијина збирка подељена је на пет засебних поглавља: „Одрастање”, „Порицање”, „Галерија”, „Ти”, „Албуми”. Свако поглавље одише другачијом атмосфером. У њима су најчешће проналазе мисаоне, љубавне и родољубиве песме. Мисаоне песме су универзалне и представљају размишљања уметничке душе о појавама у животу. У њима преовладава чуђење, резигнација, застој и покушај одгонетања тајни људског постојања. Зоран Меселџија се у тим песмама суочава са приликама и неприликама у свету, са правдом и неправдом која је схваћена као космичка затеченост човека, па и целокупног људског рода. Љубавне песме, пуне лепих и нежних осећања упутио је својој супрузи. У њима се покаткад јављају доживљаји и емоције које се не могу помирити са проласком живота, са неминовном пролазношћу времена. Можда управо отуд, претпостављамо, потиче и назив збирке: „Дечак сребрне косе”.

Када Меселџија пева о проблематици родољубља, он то доживљаја из перспективе човека који се још увек налази на рубу две државе, два света, два постојања. Рођен у Србији, где је провео своју младост, док истовремено значајан део свога живота проводи у Мађарској. То је стање које у њему нагомилава нове проблеме, нова схватања. Живи међу Србима који вековима живе у Мађарској, а такође и међу Србима који су нови живот започели удаљено од своје родне груде. Он у својим стиховима покушава да пронађе прихватљиве одговоре на јединствено и специфично стање: „живети у дијаспори”. Но, истовремено, он емотивно реагује и на проблематику националних траума као што је то питање српског Косова.

Читајући песме Зорана Меселџије читалац може да ужива у лепоти и дубини поетске душе. Његова поезија данас са правом обогаћује и припада оној књижевности која настаје на српском језику на овим нашим северним просторима.

Драгомир Дујмов