Велика Госпојина - хришћански празник посвећен Богородици

Српска православна црква слави празник Успења пресвете Богородице, који је у народу познат као Велика Госпојина. То је један од највећих хришћанских празника, који се слави 28. августа, а посвећен је Успењу (уснућу) Пресвете Богородице, односно дану када је преминула и била узнесена на небо.

Према предању, Богородица је умрла природном смрћу, а њен дух је преузео сам Христос. Апостоли су се, чудесно сабрани из свих крајева света, окупили да је испрате. Три дана након сахране, њен гроб је отворен и пронађен је празан. Верује се да је Пресвета Богородица узнесена телом на небо, слично као Христос.

За овај велики празник установљен је двонедељни пост. Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину. Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.

У народу је празник Велика Госпојина веома поштован, посебно међу женама. На селу је често заветан дан, када се не ради, приређују се литије, вашари, и сеоске славе.

Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших композиција насликана је у манастиру Жича, задужбини Немањића. Овај празник је слава и манастира Грачаница, а верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Извор: Политика