Грофица Тереза Брунсвик - пионир предшколског васпитања

Ако данас прођете кроз Будимпешту и застанете на Тргу ружа број 6–7, тешко да ћете на први поглед наслутити да иза старинске фасаде стоји више од сто педесет година васпитне традиције. Управо у овој згради, где се данас налази Српски образовни центар „Никола Тесла“, пре скоро двеста година једна изузетна жена, Тереза Брунсвик, отворила је врата прве школе за забавиље у Централној Европи.

Тереза Брунсвик (1775–1861) рођена је у племићкој породици немачког порекла, али са снажним мађарским идентитетом. Њена породица Брунсвик–Коромпа носила је немачко име, али је у срцу неговала мађарски дух. И сама Тереза одрастала је у дворцима и салонима где се разговарало на немачком и француском, али је своју животну мисију пронашла међу најмлађима мађарског народа. Њена инспирација стигла је из Швајцарске и Немачке: у сусрету са идејама Песталоција и касније Фребела, схватила је да се цело друштво мења, ако се промени дечји свет.

Када је 1828. у Будиму отворила „Angyalkert“ („Врт анђела“), био је то први организовани вртић у Монархији и ширем региону. Мађарска држава је у 19. веку подржала Брунсвикову визију јер је разумела да образовање најмлађих није само хуманитарно питање, већ и национално. У то време није било уобичајено да једна жена, племкиња, свој живот посвети сиромашној деци и образовању жена. Тереза је била у потпуности посвећена својој визији: потрошила је породично имање и лична средства да би њен „Врт анђела“ био уточиште за стотине деце. Она није остала само на оснивању вртића: убрзо је оформила и школу за обуку васпитачица, данашњим речником, организовала је прве курсеве за забавиље. Тако је зграда на Тргу ружа постала више од школе: била је место где се негују идеје не само ране социјализације деце него и образовања жена.

Данас ова иста зграда, после толико историјских ломова и промена граница, чува дух мултикултурности. Наша српска образовна установа „Никола Тесла“, која овде ради као основна и средња школа са домом за ученике, својим постојањем спаја прошлост и садашњост. У учионицама се данас чује српски језик, али дух Терезе Брунсвик живи у самом темељу идеје: деца различитог порекла, из различитих земаља, имају једнака права на љубав, игру и знање.

До краја свог живота Тереза је основала више од 80 предшколских установа широм Мађарске. Тиме је успела да постави темеље модерном предшколском васпитању које се, у различитим облицима, задржало до данас. Њена идеја да образовање мора да буде љубав и игра, а не само строга дисциплина, била је револуционарна за то време.

И управо зато није случајно да у срцу Будимпеште, у згради на Тргу ружа, данас српска школа наставља да носи исти дух: мултикултурни, просветитељски, отворен за све. Српска деца у Мађарској и даље уче под кровом који је пре два века подигла једна грофица немачког порекла, али са срцем за сву децу народа ове земље.

Лични живот Терезе Брунсвик испуњен је занимљивим причама. У породичном кругу Брунсвика био је и Лудвиг ван Бетовен – њен пријатељ и учитељ музике. Постојале су чак и гласине да је она била једна од жена које су инспирисале чувену „Умрлу вољену“ (Immortal Beloved). Та спона са европском културном елитом додатно осликава колико је била посебна – али уместо да остане у кругу аристократије, своју племићку титулу претворила је у мост према сиромашној и обесправљеној деци, најрањивијем делу популације.

Милан Степанов