Дани ћирилице у пештанском Јожефварошу

Манифестација је одржана у Градској библиотеци „Сабо Ервин“, где су се 11. јуна окупили  ђаци 4. разреда Основне школе Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти, у пратњи својих  наставника.

Ћирилица је китњасто шарено писмо, које представља једно од најупечатљивијих обележја словенских народа. Она је део историја и идентитета, нешто посебно, дубоко укорењена у језику, традицији, уметности и духовности. У уметничком изражају, нарочито у иконописању и старим рукописима, ћирилица има посебну димензију. Свако слово може да се претвоти у уметничко дело, са својом сопственом причом. Ћирилицу су развили ученици Ћирила и Методија у 9. веку. Од тада она је темељ писмености и преносилац знања, вере и културних вредности.

Подстакнут значајем за очување традиције и жељом да и други упознају њене лепоте, Мирко Митар Кркељић је добио идеју да организује дечји програм под називом „Дан ћирилице“. Кркељић је члан Српске самоуправе 8. кварта у Будимпешти, референт за културу у Културном центру „Српски венац“ и професор српског језика и књижевности. Манифестација је одржана у Градској библиотеци „Сабо Ервин“, где су се 11. јуна окупили  ђаци 4. разреда Основне школе Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти у пратњи својих  наставника.

Гости су им били педагози и основци трећег разреда Музичке основне школе и гимназије „Деак диак“  из будимпештанског 8. кварта. Присутне је прво поздравио Кркељић који је представио своје колеге из „Тесле“, Невену Богићевић, Весну Чаплар, Александру Ристић и Алена Нађа. Они су деци припремили интересантна предавања, задатке и игрице.

Програм је спонтано прихваћен и без обзира на језичку различитост, комуникација је одмах успостављена. Од почетка је атмосфера била другарска и спонтана. Свако дете се представило својим именом, а они најхрабрији су испричали шта знају о Србији и српском језику. Програм је започео предавањем професора историје Алена Нађа, који је говорио о историјату ћирилице и њеним ствараоцима. Деца су сазнала у  којим земљама се користи ово писмо и научила да кажу „добар дан“. Затим је реч преузела Невена Богићевић, професорка српског језика и књижевности, која се деци обратила на српском, тако да су имала прилику се упознају како звучи један сасвим другачији језик. У превођењу је помогао професор Нађ.

Професорка Богићевић је наставила причу о историјату ћирилице, о компликованој глагољици која јој је претходила и о Клементу и Науму који су саставили писмо и назвали га по свом учитељу Кирилу. Такође им је показала копију Мирослављевог јеванђеља из 12. века, најстарију књигу писану ћириличним писмом. Објаснила им је да она представља једну од најдрагоценијих и најлепших примерака српске средњовековне писмености, уметности и духовности и да је једно од најважнијих дела српске културне баштине. Оригинал књиге се чува у Народном музеју у Београду и карактеристичан је по томе што је много већег формата од данашњих издања. Деца су затим чула причу о чувеном Вуку Стефановићу Караџићу, који је у 19. веку реформисао ћирилицу и саставио једноставно фонетичко писмо у коме један глас одговара једном слову. Деца су са великим интересовањем и стрпљењем саслушала предавања. Након тога имала су могућност  да погледају и прелистају Мирослављево јеванђеље и да виде његова китњасто украшена почетна слова.

Затим је дошло време за интересантне задатке. Учитељица Весна Чаплар је ђаке упознала са ћириличним словима и заједнички су гласно срицали азбуку. Интересантно им је било што су нека слова иста као и у мађарској абецеди. Затим је свако дете добило по једно ћирилично слово и задатак да у то слово укомпонују свој цртеж. Овом приликом дошла је до изражаја  дечја машта, њихов велики таленат и жеља да што боље ураде задатак. Слова су се претворила у пужеве, жирафе, куће, пешчане сатове, фудбалске терене и лица животиња и људи. Било је дирљиво видети колико су деца била поносна на своје цртеже. Активности су настављене са истим ентузијазмом и на крају је свако дете понело кући одштампано ћирилично почетно слово свог имена.

По завршетку „озбиљних“ задатака, дошло је време за праву игру. Малишани из мађарске школе су својим српским другарима припремили велико изненађење. На српском су отпевали  песму „Ђурђевдан“ и одиграли једно коло. Ово још није био крај забаве. Етно певачица Бранка Башић одржала је деци час музичког. Прво су се сви заједно упознали са специфичним ритмовима српске народне музике, који су неправилни и не чују се често у западној музици. Деца су својим тапшањем пукушавала да понове ритмове, стварајући веселу атмосферу. Затим су, по лепом старинском обичају, по слуху, научила да певају песму „Оро се вије крај манастира“.  Сви су уживали у распеваној атмосфери. Спретни педагози су од учења направили играоницу и један изузетан дечји дан за памћење.  

После радионица, и заједничког фотографисања, за крај је припремљен посебан доживљај, одлазак на српски ручак. Деци су послужени  ћевапчићи и кромпирићи. Као одрасли, самостално су седели за столовима  у једном великом ресторану, јели и дружили се. Сваки тањир је за кратко време остао празан. Уморни и препуни утисака, срдачно су се поздравили са својим домаћинима и изјавили да им је ово био један од најлепших дана у животу. Тако се завршио програм који је Мирко Митар Кркељић, заједно са колегама осмислио тако да садржај буде забавног карактера, али са много интересантних информација и дружења. Кркељић је био пријатно зненађен постигнутим успехом.

„Кад сам кренуо у српску школу, ћирилица је за мене имала велику улогу. Нисам је видео само као фонетске знаке, него ми је свако слово било уметничко дело. У нашој заједници се даје велики нагласак на коришћење ћирилице и хтео сам да осмислим један дан који је посвећен овом писму. Поведен својим искуством, желео сам да представим ћирилицу већинском народу. Жеља ми је да одржавање Дана ћирилице постане традиција. Најважније је да су деца много уживала и упознала се са нашим језиком и писмом. Ово може да буде добар почетак једног дружења“, рекао је Кркељић за наш лист.  

Главни организатор програма је Српска самоуправа у Јожефварошу, а подржали су је Културни центар „Српски венац“, Српска самоуправа у Будимпешти и Градска библиотека „Сабо Ервин“.

Катарина Павловић Бачи