„Дневник о Чарнојевићу” добија и позоришну верзију

Милош Црњански спада у велике писце међу којима су Булгаков, Шекспир и Толстој, док је његов „Дневник о Чарнојевић” диван роман који, нажалост, није имао толико одјека у Европи када се појавио, каже Филип Гајић, редитељ представе коју ради према делу Црњанског.

Гост видео-серијала "Танјуг рефлектор" био је редитељ Филип Гајић, који је говорио о представи „Дневник о Чарнојевићу” у КПГТ-у. Према његовим речима, „Дневник о Чарнојевићу” је претеча романа „Странац” Албера Камија и многих каснијих великих дела.

„Необичајан, диван роман натопљен са пуно осећања, са необичним начином на које је написан. Врло модерн. Тако да сам му пришао врло слободно, као што сам и тим другим писцима прилазио”, навео је редитељ.

Гајић је додао да човек кад чита књигу, „кад уђе у то и крене се бави тиме, кад уђе у месо тог материјала, онда на неки начин постане интиман са писцем, разуме га на други начин”.

„Тако да сам већ ту интимност постигао. И то је дивота књиге. Човек не може Рембранта да донесе кући, да га стави на зид и да га гледа. А књигу може. Поготово кад није превод, онда је лакше и лепше, када на свом језику читаш, на најдубљи начин може човек да осети дело”, рекао је Гајић.

Према његовим речима, у представи „Дневник о Чарнојевићу” је најинтересантније било, пошто не постоје ликови, на који начин сценски решити „прво лице”, пошто „не постоје дијалози, мешају се снови, биографски елементи, мемоари са оним што је стварно, са оним што није стварно”.

„Књига се може звати и 'Дневник снова'. Било је питање како то прво лице прилагодити драмској форми. Онда сам пронашао доста једноставан начин, а то је да сви глумци који играју, говоре у првом лицу и они се смењују”, навео је редитељ.

Гајић је нагласио да „књижевно дело није разлог зашто се ради представа, књижевно дело је одскочна даска да се направи копча с овим временом данас”.

„Ова књига пружа огромне могућности да се направи копча. Дело је као један веома дуг дан у којем се стално исте ствари догађају и исте приче понављају”, додао је редитељ.

Упитан како види будућност позоришта у доба технолошких револуција, Гајић је рекао да то може утицати на „на рефлекторе, на технологију која је иза сцене, али оно што је суштина, оно што је на сцени, неће моћи”.

„Кад год су кризна, тешка времена, кад је време пред ратове или током ратова, позориште је место где човек долази да утврди да живот има смисла, да погледа причу која има почетак, средину и крај, као што живот има почетак, средину и крај”, оценио је редитељ.

Филип Гајић је додао да ће „књига пре да страда него позориште”, пошто види да млађе генерације књига не интересује.

„Али рецимо занима их да дођу у позориште. Позориште је чудесно. Оно ће сигурно опстати. Оно је постојало и када су људи били неписмени. И сада, када су генерације дигитално оспособљене, али са танким образовањем, моћи ће да разумеју представу, ако их књига не буде занимала”, закључио је Гајић.

Извор: Политика