Зашто обележавамо 28. јун: Видовдан као српска судбина

Кроз векове је 28. јун био важан, често и кобан датум за Србе, поставши саставни део колективне свести народа: од Косовског боја, атентата у Сарајеву, стварања и распада Југославије, па до успона и пада Милошевића.

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа.

Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. јуна (15. јун по јулијанском календару).

- Видовдан је главна патриотска и духовна компонента српског народа, која је додуше доживела замах тек у 19. веку са настанком нове националне свести. У историји Европе није било много тако спектакуларних битака као што је Косовски бој, у којем су погинула оба владара. Такав догађај је био предодређен да постане мит. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану - објашњава историчар Предраг Марковић.

Ево неких најзначајнијих догађаја који су се десили на овај дан:

КОСОВСКИ БОЈ (1389)

Ниједан други догађај не симболизује српску историју као битка на Косову. Кроз векове, она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из кога смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

- У оваквој интерпретацији велику улогу је имала црква. Кнез Лазар је био њен дародавац, заштитник и миљеник, па је Косовски бој глорификован, док је Маричка битка, иако историјски значајнија, остала у другом плану. Један од разлога је и локација битке, јер је Косово имало много већи значај за Србе - објашњава историчар Чедомир Антић.

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881) 

У замену за потпуну економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака, када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

- Не би било добро да данашња политичка елита мора да доноси тако тешке одлуке, односно да дође у ситуацију у којој су тада били Обреновићи, с обзиром на то да је конвенција са Аустроугарском представљала једну врсту капитулације - каже Предраг Марковић.

БАЛКАНСКИ РАТ (1913) 

Само неколико часова по окончању видовданског празновања 28. јуна, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914)

Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново велико српско страдање, али и национално уздигнуће, у које су веровале све генерације од 1389. године.

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919)

Иако се овај догађај сасвим случајно одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром на то да је рат и почео нападом на Србију.

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921)

Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.

РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948)

Још један Видовдан, када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989)

Управо на Видовдан, Слободан Милошевић се устоличио у националног вођу и повео Србе у догађаје за које они, како се касније испоставило, нису били спремни.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990)

Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

***

УКРАТКО: ДОГАЂАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ВИДОВДАН

·       1389. - Битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата;

·       1914. - Атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је био званични разлог за објаву Првог светског рата;

·       1915. -  Српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније;

·       1919. - Потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,

·   1921. - Српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;

·    1948. - На иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока;

·   1989. - Обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану;

·   1990. - Усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској;

·       2001. - Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу;

·       2006. - Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192. земља чланица.