Колумна "Пештарења" поново на страницама СНН-а

Стицај околности, можда само наизглед случајан, учинио је да се рубрика „Пештарења“ врати на странице странице Српских недељних (некада народних) новина тачно три деценије откад се идеја о њеном покретању родила. Од редака ове рубрике је 1999. године уобличен и објављен истоимени књижевно-публицистички првенац њеног аутора.

Рубрика „Пештарења“ је с временом мењала називе, али је суштински опстајала читавих петнаестак година. Неке од осврта тог типа читали сте касније у СНН-овим рубрикама „Писма извесној“, „Три прасета“ и „На други поглед“, а потом и на страницама њихових књишких форми.

Али, као што ни сам живот није статична појава, тако су се и новинарска и уредничка задужења у нашем листу мењала, људи су одлазили и долазили, рађале се нове замисли и концепције, креирале нове и освежавале старе рубрике.

Појава интернета отворила је могућности за бржу и непосреднију комуникацију, укључујући и ону на релацији аутор-читалац. Тако су се многи писци, колумнисти и новинари делимично или у потпуности преселили у виртуелни простор, где су их дочекале нове категорије читалаца, посебно млађих.

Хватајући корак са новим трендовима у овој области, сарадници СНН-а данас не скривају да су задовољни због привилегије да се са својим читаоцима друже и у штампаном и у интернет издању наших новина. Верују да на тај начин њихови редови, укључујући и ове, проналазе нове путеве до оних којима су намењени.

Шта обећати када је о „Пештарењима“ реч? Колико ће она личити, а колико се разликовати од некадашњих? Одговор на ова питања је, с једне стране лак, док са друге баш и није. Лаким га чини то што некадашња жеља овог аутора да у својим редовима „потказује живот“ и даље живи; што му је намера да то чини тако да се у описаним ситуацијама и размишљањима о њима и сами препознате и што је повода за такве осврте свуда око нас.

Оно пак, што би могло да доведе у питање сличност са ранијим „Пештарењима“  јесте чињеница да нас од њиховог настанка деле читаве три деценије, током којих су се значајно променили и сам аутор и читав свет. Реч је о периоду за који многи кажу да је нашој цивилизацији донео више промена него читав протекли миленијум. Самим тим, као да је и човеково сазревање попримило форму убрзане менталне траке, са свим предностима и манама које тако брзе и корените промене могу да донесу.

Укратко, мислим да смо се за ово време нагледали и искусили толико тога што генерације наших предака нису и да та чињеница наше сазревање чини значајно другачијим, па тако и начин на који посматрамо свет. То су разлози које одговор на горња питања чине сложенијим и због којих верујем да ће нова „Пештарења“ бити одевена у нешто другачије, али надам се подједнако допадљиво рухо, примерено интересовањима данашњег читаоца и времену свог настанка.

Драган Јаковљевић