Лука Димић најбољи балетски играч у Мађарској

Престижно годишње признање ,,Најбољи балетски уметник”, у категорији класичног балета за мушке играче, уручено је Луки Димићу, сталном члану Балета у Ђеру, поводом Светског дана игре. За свој досадашњи рад овај талентовани Београђанин добио је Награду за балетску уметност "Ауди Хунгариа" 2022. и награду „Веруј у себе” на Београдском фестивалу игре.

Лука Димић од 2017. живи и ради у Ђеру, где је ангажован у већини балетских представа, које се налазе на репертоару Ђерског балета и изводе се не само на његовој матичној сцени, већ и на позорницама у Будимпешти, широм Мађарске, Европе и света. Публика га може видети у хит представама као што су „Скерлетно слово” „Мими”, „Жизела”, „Пер Гинт”, „Ели, Ели – плесне слике из живота Хане Сенеш” и другим, у којима се истакао солистичким ролама и остварио изванредан успех у земљи и иностранству. Балетске студије започео је у Београду, а наставио на Балетској академији бечке Опере, где је провео шест година.

Како је балет ушао у Ваш живот?

На почетку су то ипак више били родитељи који су ме можда мало погурали. Мама ме је одвела на прву пробу, што ми се свидело, али нисам био сигуран да ли је то нешто чиме желим да се бавим. Касније сам врло брзо схватио да је то мој позив. Мислим да је прво приметила моја мајка. И она и отац су увек били јако пожртвовани, само што је мајка била та која је у почетку можда то у мени увидела.

Моје школовање је започело у Београду у Балетској школи „Лујо Давичо”. Иако тада нисам знао да ли ће то бити нешто чиме трајно желим да се бавим, ту су почела нека моја прва болна растезања, неки виши и бржи скокови са нашом познатом балерином Милицом Бијелић. Желим такође да споменем Константина Костјукова, који је био тадашњи директор Балета. Са њим сам доста радио и сећам се његовог доброг савета када ми је рекао: ,,Лука, данас радиш са мном, а сутра са неким другим. Потруди се да од сваког узмеш оно што је најбоље и тако гради своју игру.”

Због чега сте одлучили да школовање наставите ван Београда?

У исто време сам похађао департман миланске Скале и када сам почео да се сусрећем са свим тим професионалцима, тек тада сам схватио да ми је потребно неко више знање. Решио сам да је потребно да идем негде даље и одлучили смо да то буде Беч. После успешне аудиције добио сам стипендију и од тог момента почиње моје тамошње школовање. У Бечу сам провео шест година, с тим што сам годину дана играо у њиховој јуниорској групи. Имали смо пуно наступа и стекао сам доста искуства, упознао сам се са великим именима из балетског света, који су тада боравили у Бечу. У међувремену, мој поштовани професор Жолт Елек саветовао ми је да се опробам у Ђеру.

Шта је утицало на то да после Беча дођете у Ђер?

Док сам се школовао у Бечу чуо сам доста лепих ствари о Ђерском балету. После добро урађене аудиције, захваљујући разумевању управе ансамбла добио сам уговор. Мислим да је у Ђерском балету који није превелик, добро то што се особа поштује пре свега као личност а после тога и као играч. То је можда било и пресудно због чега сам се одлучио баш за Ђер. Мој деда по мајци је био Мађар. Он никада није живео на овим просторима, судбина је за то одредла мене, али верујем да би њему било јако драго да данас можемо да разговарамо на његовом матерњем језику. Мислим да је то што сам ја сада овде нека врста судбине.

На који начин решавате бројне сложене ситуације, када рецимо имате солистичке роле, при томе сте млад уметник и желите да задовољите захтеве кореорафа, редитеља, а и Ваше личне критеријуме?

У овој професији морате бити јако смирени и имати велику подршку људи око себе. То значи да када дође тај моменат да изађете на сцену, морате имати велико разумевање од стране ваших надређених. Морате имати храброст да то урадите али пре свега морате имати и жељу. Мислим да је најбоље када верујете у себе, али треба увек имати и неког ко ће веровати у вас. Играчки век је јако кратак, а ми, балетски играчи имамо то неко мало дете у себи, које треба да се бодри, јер све то утиче на наш правилан ментални развој. Зато је јако важно да око себе имамо људе који могу правилно да нас усмере.

Када је игра у питању живимо у свету где се границе стално померају. Чеми Ви лично тежите, да ли је за Вас интересантнији класичан или модеран балет?

Да бисте се бавили овом професијом морате пре свега да је волите, зато што је јако тешка и захтева доста одрицања. Сада живимо у посебном времену где морате да познајете што више облика игре. То ће вам помоћи у проналажењу оног облика за који ћете се определили, било да је то класичан или савремени балет. Мислим да је то јако добро јер вас чини комплетним уметником. Школовао сам се за класичан балет. Овде у Ђеру сам први пут увидео да је добро бавити се савременим балетом, јер вам то помаже и у вашој класичној техници, али без класичне основе не можете играти ни један други облик плеса.

Разговор водила: Снежана Миливојевић