Музички камп у Дески - расадник младих талената

Протекле недеље Деска је живела у ритму тамбуре и хармонике. У просторијама Културног центра  Свети Сава, окупили су се најмлађи чланови локалне српске заједнице, ученици музичке школе, као и гости из Сегедина, Румуније и Србије, да заједно уче, свирају и друже се на музичком кампу.

У кампу је учествовао велики број деце – од оних најмлађих, који имају свега пет година, па све до ученика старијих разреда основне школе. За многе је ово био први сусрет са инструментом, док су они искуснији добили прилику да усаврше технику и прошире репертоар.

Камп је био подељен у две секције. Хармоникашку секцију водио је Радован Марић из Бачке Тополе, познати хармоникаш и вођа свог Народног оркестра, док је тамбурашку секцију предводио Тамаш Киш, дипломирани тамбурашки уметник и професор у музичкој школи „Lieto” у Сегедину. Осим дешчанских тамбураша, полазници су били и млади музичари из ансамбла „Tamburicza Szeged” и ученици из Сегедина, што је кампу дало посебан дух размене и пријатељства.

Тамаш Киш је истакао: „Са већином деце радим и током године, тако да је овај камп за њих био само наставак једног континуираног рада и развоја. Посебно смо се усмерили на проширење репертоара: учили смо чардаше, песме Срба из јужног Баната, али и градску салонску музику – попут танга и валцера. На тај начин припремамо и нове програме, међу којима је и сценска представа у којој ће важну улогу имати омладински ансамбл ‘Поморишки тамбураши’. Завршни концерт био је празник за све нас – деца су добила огромну мотивацију да наставе да вежбају и свирају са још више радости.”

Радован Марић је са својим полазницима радио на техници свирања и музичком изразу, али и на томе да деца стекну сигурност у наступу: „Главни циљ кампа хармонике у Дески је да млади науче лепе ствари, да се друже, граде пријатељства и да преносе традицију и љубав према музици на млађе генерације. Учили смо различите врсте традиционалне музике Балкана – шумадијске песме, македонску, војвођанску, банатску, влашку, босанску и севдалинку. Посебна пажња посвећена је техници, држању и стилу, али и психичкој припреми за наступ. Деца су учила како да стану пред публику, како да се поклоне и представе оно што знају. Овај камп је јединствен, јер окупља младе музичаре из различитих земаља, а таквих прилика нема много ни у Србији, ни у Мађарској.”

Круна кампа био је завршни концерт, на којем су оба ансамбла извела програм од скоро сат времена. Смењивале су се нумере и солистички наступи, од банатских и бачких кола до севдалинки и салонске музике. Најмлађи полазници освојили су публику својим првим јавним наступом, док су они искуснији подигли салу енергијом и сигурношћу у свирању.

Аплауз публике био је најлепша награда младим музичарима и њиховим менторима. Камп у Десци тако је показао да музика није само техника, већ и заједништво, пријатељство и љубав према култури која се преноси из генерације у генерацију.

Сања Симулов