Обележена годишњица страдања Народне библиотеке Србије

„Дан после”, назив је скупа који су на Врачарском платоу одржали запослени у Народној библиотеци Србије како би подсетили на трагичну судбину ове институције, када је 6. априла 1941. године у нацистичком бомбардовању Београда уништено здање националне библиотеке на Косанчићевом венцу, заједно с готово целокупним писаним наслеђем нашег народа.

На Косанчићевом венцу, 84 године после, још стоји аутентичан кратер уништења из нацистичког бомбардовања. Запослени у Народној библиотеци Србије обратили су се заједничким саопштењем у којем су истакли да, осим страдања прошлог, библиотеци прети и страдање садашње.

„Данас, године 2025, сведочимо новом виду разарања – оном тишем, инвеститорском, које је нова претња за зграду Народне библиотеке Србије, заштићени споменик културе, репрезентативну грађевину српског модернизма и врхунско дело у опусу архитекте Иве Куртовића, као и за фонд наше националне библиотеке са више од пет милиона јединица библиотечке грађе, међу којима су вредни средњовековни споменици културе, а најстарији је из 13. века, као и примерци свих новина од 19. века до данас”, истакли су запослени у свом саопштењу и упозорили на озбиљне ризике које ова градња носи не само по зграду у којој раде него, како су истакли, и за целокупну писану српску баштину, али и безбедност запослених.

„Подсећамо јавност да је идеја о изградњи ове гараже стара више од две деценије, али је реализација започела 2024. године, без јавне расправе и без тражења сагласности Народне библиотеке Србије. Пројекат проширења депоа Народне библиотеке Србије предвиђен је за изградњу 2021. године, али није добио неопходне дозволе за рад, те иако је најављен као приоритет културне политике наше земље, није реализован, док је изградња подземне гараже на три нивоа увелико отпочела. Стога питамо надлежне институције зашто се зида троспратна гаража, а не преко потребан проширени депо за књиге”, истакли су још запослени у свом саопштењу и подсетили да је управа Народне библиотеке Србије ангажовала проф. др Бошка Стевановића, у пензији, и доц. др Ведрана Царевића да дају стручно мишљење о утицају изградње подземне гараже на стабилност зграде.

„У свом извештају, они наводе да су примећена одређена оштећења на неконструктивним деловима у виду пукотина, али тврде да тренутно радови немају утицаја на носећу конструкцију и статичку стабилност зграде. Подсећамо да ће радови на изградњи гараже трајати још пуне две године и да нас извештај о тренутном стању неће уверити да је гаражи место уз библиотеку и да можемо да приступимо раду без већих ометања. Подсећамо и на то да је због лоше испланираних пратећих радова на изградњи гараже већ порушен интегрални ивичњак зграде Народне библиотеке Србије иако је она споменик културе и свако оштећење, без обзира на његов степен, представља нарушавање заштићеног културног добра”, додали су запослени Народне библиотеке Србије у свом саопштењу и подсетили да би изградњом троспратне гараже са 350 паркинг-места, непосредно поред постојећег подземног депоа Народне библиотеке Србије, дневно улазило више од 700 возила, што подразумева знатан пораст саобраћаја, буке и аерозагађења, као и реалне ризике од пожара, хаварија или експлозија.

Питајући се како ће, у таквим условима, бити гарантована безбедност запослених и фонда књига, они су позвали на одговорност све који раде на пројекту гараже да им одговоре да ли постоји план за заштиту људских живота, грађе и објекта у случају слегања терена, оштећења конструкције зграде или пожара у подземној гаражи. Поставили су и питање надлежним институцијама града и републике да ли је изградња троспратне гараже вредна високих ризика по здање Народне библиотеке Србије, писану баштину наше земље, али и саме запослене, а градске урбанисте и стручњаке су упитали да ли је заиста једино место за изградњу гараже на парцели уз саму библиотеку.

Питајући зашто зграда библиотеке није део заштићене културно-историјске целине Врачарски плато, већ је постала зграда која се нашла на путу саобраћајној целини у Скерлићевој улици, и зашто се од библиотеке данас очекује да прилагођава свој рад изградњи и функционисању једне гараже, запослени у овој институцији затражили су хитну обуставу радова на гаражи и ревизију читавог пројекта, уз поруку да „Народна библиотека Србије није паркинг-зона, већ кућа памћења, знања, сећања и целокупне наше писане баштине”.

Запослени у Народној библиотеци Србије истакли су и да су се јуче окупили не само због своје библиотеке већ и „због свих угрожених установа културе” и оних који у њима раде „у условима понижења, несигурности и безгласја”.

„Глас струке изнова треба да постане снажан, самосталан и јаван. Не треба пристајати на културну политику која нас претвара у техничко особље сопствених професија, у чуваре празних здања. Изборимо се за аутономију установа културе, подизање професионалног стандарда рада, побољшање услова рада, као и повећање понижавајућих буџетских издвајања за културу. Култура није украс, нити је служавка пролазним актерима у власти, ма са које стране долазили. Култура је отпор. Она је памћење. Она је простор слободе и нема алтернативу”, поручили су запослени у Народној библиотеци Србије.

Извор: Политика