top of page

Оживљен рад КУД-а „Ловра“

Frissítve: 2025. ápr. 28.

На иницијативу Удружења за спорт, културу и слободно време из Ловре, после вишегодишње паузе је у том насељу на Чепелској ади у Мађарској оживљен рад Културно-уметничког друштва „Ловра“.



Идеју да се ловрански забавиштанци и основношколци редовно окупљају на плесним пробама у месном дому културе су са великим ентузијазмом подржали сви, од руководства села на челу са начелником Ђуром Богданом, преко Српске народносне самоуправе коју води Растко Гергев, до Ловранског удружења за спорт, културу и слободно време са председницом Славном Богдан.


Поред деце из Српског забавишта и основне школе у Ловри пробе похађају и ђаци, који се школују у околним насељима. Сви они сада поново имају прилику да се друже и радују учећи српске народне игре уз стручну помоћ и под будним оком Бранке Ћосић: „Мој велики сан био је да се ово оствари и да културно-уметничко друштво поново оживи. Као дете сам долазила овде на пробе са мамом и јако ми је драго што на истом месту сада могу ја да предајем плес. Деца су стварно супер, јако су марљива, брзо уче и можемо лепо да радимо. Имамо две групе, млађу од три до седам година и старију, од седам до петнаест година. Плашили смо се да неће бити довољно деце, али има нас двадесетак што је одлично. Са малом групом углавном радимо игре и уз те игре имамо и песме: Врапчићу, врапчићу, Игра коло, Седи Ћира на врх сламе. На пробама заиста уживају. То су углавном деца која слушају српски језик и код куће и у вртићу, али имамо и малишане који уопште не причају српски и мислим да су се и они добро уклопили у групу, научили су речи, песме и сви су одлични. Родитељи нас апсолутно подржавају, а и они са својом децом редовно долазе на пробе.“


Бранки Ћосић у раду помаже начелник села Ђуро Богдан са супругом Јадранком, који не крије задовољство и понос што после дужег времена у селу поново активно ради плесна група: „Ово је тек почетак. Вредно вежбамо игре, плесове, видећемо шта ће на крају испасти. Деца редовно долазе, чини ми се да воле и нас, ишчекују пробе, што је веома важно. За Ловру и Ловране је то, у ствари, најважније јер ова деца су наша будућност, као и све оно што у нашем селу треба да сачувамо, а то су језик, плесови и култура.“


За музику су задужена чак три хармоникаша: Урош Димитровић, Петар Марлин и Растко Гергев, председник Српске народносне самоуправе, који каже: „Веома ми је драго што смо се сакупили. Био сам ту на самом почетку и већ се онда видело која деца носе у себи ритам, али се видело и на осталима да ће успети да савладају све оне игре које их овде уче. Свакако желимо да их помажемо и финасијски а и лично, кроз музику, учешће на пробама, како моје тако и осталих чланова самоуправе.“


Свако дете на пробама добија одговарајућу пажњу, ако је потребно са њима се и посебно вежба, наглашава Бранка Ћосић, а поред чувања традиције и културе води се рачуна и о језику у чему малишани такође могу да напредују: „Први циљ нам је да следеће године на Божић на бини можемо нешто да изведемо и надам се да ћемо до тада моћи да поставимо више кореографија. Ако даље размишљам желим да са децом постигнемо пуно успеха, можда да одемо у Србију, у неке кампове, на неке фестивале и да имамо доста разних наступа.“


Снежана Миливојевић

 

bottom of page