Празник чудотворне иконе у Српском Ковину: Култ који одолева времену

На празник Св. Кирила и Методија одржана је Света архијерејска литургија у манастиру Српски Ковин, а сутрадан, у недељу, прослављен празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Ковинске.

Као у стара времена, манастир је поново засијао пуноћом славља и заједничке молитве. Празник иконе Богородице Ковинске је обновљен након дужег временског прекида. Обновљен је на иницијативу игумана манастира о. Методија Марковића, по благослову митрополита будимског, Лукијана. 

Присетимо се једног документа који говори о народном собранију поводом иконе Богородице Ковинске. У једном писму упућеном царици Марији Терезији, Ковинци наводе значај манастира и чудотворне иконе: „Једно јест, јако во вароши Рац-Ковинској в храмје монастирском божествено чудотворнија икони јавно и народное собрание, из далших стран ово ради исцјеленија.”(„Глас истине”, бр. 3, 5. феб. 1885).

„Пред чудотворном иконом Мајке Божије долазили су верници удаљени и по неколико дана хода од Српског Ковина, „од Мохача до Беча”, где су се окупљали побожни хришћани и долазили на ходочачће Божие Матере ослањајући свое њеном образу к Небесном Оцу приносили” („Сербска пчела”, 1833). Дознајемо из старих записа да су ходочасници у приличном броју долазили на Духове и на Велику Госпојину. Манастир их је привлачио својом духовном атмосфером, али и причама о бројним чудима која се, дешавају захваљујући чудотворној икони.

Снага и лепота култа Богородице је у њеном мајчинству и у посредничкој улози између палог, огреховљеног човека и савршеног Небеског Оца. Њен лик исијава савршеном једноставношћу и смиреношћу, привлачи вернике и путнике који су у потрази за надом, благословом, исцељењем.

Архимандрит Методије је проповедао о томе са коликом љубављу су наши преци поштовали Пресвету Богородицу и да је највећи број задужбина Немањића и осталих наших предака, саграђено у част Богородице. Подсетио је на величину и значај ковинског манастира кроз векове током којих је био духовни центар, али и место уточишта за Србе који су се борили са изазовима времена, укључујући османске инвазије, аустроугарску власт и политичке промене. У бурним историјским раздобљима, манастир је рањаван, али и обнављан захваљујући вери и посвећености српског народа. Највећа светиња овог манастира је чудотоворна икона, Ковинска Богородица, која је током векова пружала бројна исцељења свима који су тражили помоћ.

Потом се мноштву народа окупљеном у храму обратио беседом коју делимично преносимо:

„Бог свакодневно чини разна чудеса и разлива милост своју по делима руку својих. Ми, на жалост, то не видимо и не осећамо, јер смо добровољно оградили своја чула разним овоземаљским обавезама и проблемима. У непрекидној трци од једне до друге обавезе, постајемо слуге њихове. Бога остављамо по страни све дотле док нас невоље не присиле да се вратимо у Његово тихо и мирно пристаниште. На данашњи дан, под сводовима овог дивног манастира у овој старој српској и православној светињи славимо спомен свете и чудотворне иконе Пресвете Богородице Ковинске. Ова света икона дошла нам је као дар Пресвете Богородице, овом месту и овој земљи, али и свима онима који са љубављу и вером долазе у овај манастир, и пред Њеним светим ликом молитве приносе. Овај данашњи празник треба нас Србе управо на то да подсети, да после Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа немамо коме притећи као највећој заступници, осим Пресветој Богородици, јер је Она после Бога највећа и дата је роду људском на утеху, на заступништво, да свагда Њој притичемо у свим временима и у свим приликама и неприликама. Посебно је у овим временима потребно да са сваком усрдношћу и љубављу славимо спомен Пресвете Богородице Њене чудесне иконе Ковинске кроз које пројављује особиту своју милост и заступништво пред Богом за род људски и за род православни. Ова икона се у српским списима спомиње као најпоштованија икона код Срба у Мађарској. Она представља део наслеђа и завештања наших предака. Данашњи празник и саборовање посвећено је, да сви узрастамо и да своје потомство васпитамо у вери Светога Саве, у љубави према Богу и према Мајци Божјој, да свакодневно сви као народ на устима имамо молитву Господу Исусу Христу и Богородици. Амин. Боже дај!“, завршио је у свечаном тону своју беседу игуман манастира о. Методије.

О чудотворној икони постоје два предања. По једном, икона је дошла приликом досељавања Срба из Банатског Ковина који су је донели са собом, а по другом је да су је монаси манастира Српски Ковин живописали. Икона је украшена предметима од сребра и злата, често са посветом и датумом. Све су то дарови Богородици, за све испуњене молитве, за сва она чуда која им је учинила и која и данас чини, за оне који јој прилазе чистог и отвореног срца.

Литургију су служили архимандрит Методије Марковић, игуман манастира, протојереј Радован Савић, парох ловрански и ђакон Андраш Шољом у присуству великог броја верника.

На крају службе, благосиљани су славски дарови, пререзан је славски колач у славу Божију, а у спомен Пресвете Богородице и њене чудотворне иконе Ковинске пред којом је прочитан акатист. Овај догађај је окупио верни народ из Србије, Републике Српске, Аустрије, Северне Македоније и Мађарске. Било је око двесто душа.

По утиску једног присутног Србина, чији су преци живели на Чепелском острву још пре Велике сеобе, посматрајући ове људе из разних делова света, био је затечен и истовремено поносан због толиког очигледног дивљења при уласку у храм. Лепота од које засузе очи.

Игуман манастира у сусрету са верницима открива колико им радости улива ова светиња и икона Мајке Божије пред којом се моле за здравље, за благослов у породици, моле се у различитим тегобама и тугама, у ратним опасностима, тескобама и братској неслози. Изграђен је култ који је одолео вековима.

Овогодишња кума празника чудотворне иконе Ковинске је госпођа Мира Зрнић из Бањалуке, са којом је братство манастира припремило трпезу љубави за све присутне.

Славица Зељковић