Преминуо песник и академик Љубомир Симовић

Српски песник и драмски писац Љубомир Симовић (1935-2025) преминио је прошле ноћи у Београду, саопштила је издавачка кућа Архипелаг.

Симовић, родом из Ужица, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду историју југословенске књижевности и српскохрватски језик, за време студија је радио као уредник студентског књижевног часописа Видици, а радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.

Симовић је објавио песничке књиге „Словенске елегије” (1958), „Весели гробови” (1961), „Последња земља” (1964), „Субота” (1976), „Ум за морем” (1982), „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској” (1983), Источнице (1983), „Игла и конац” (1992), „Љуска од јајета” (1998), „Планета Дунав” (2009) и друге. Написао је драме „Хасанагиница”, „Чудо у Шаргану”, „Путујуће позориште Шопаловић” и „Бој на Косову”, које су извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству. Симовић је посвећено писао и есеје о српским песницима и драмским писцима, попут књиге „Дупло дно”, и ликовним уметницима „Читање слика” (2023), а написао је и дневник снова „Сневник” (1998) и роман „Ужице са вранама” (1995). Ту је и серија књига расправа о актуелним књижевним, културним, друштвеним и политичким питањима „Галоп на пужевима” (1994), „Нови галоп на пужевима” (1999), „Гуске у магли” (2005), „Обећана земља” (2007), „Неслана со” (2023) и друге.

Архипелаг је подсетио да је Симовић био добитник најважнијих књижевних награда за поезију, драму и есејистику, а од 1994. године био је редовни члана Српске академије наука и уметности. Како је наведено, Симовић је годинама радио на књизи песама „Риба са два репа” и биће објављена у издању Архипелага.

Академик Миро Вуксановић оценио је данас поводом смрти Љубомира Симовића (1935-2025) да у савременој српској књижевности нема писца који је подједнако дотакао високе уметничке коте као песник, драмски писац, есејиста и хроничар.

Вуксановић је у свом саопштењу оценио да је Симовић био песник „који просејава свако слово у свом стиху”, подсетивши да је као драмски писац био редован на сценама европских, јапанских и других позоришта.

Према његовим речима, Симовић је као есејиста „знањем 'читао' ликовну и књижевну уметност”, био је хроничар својих „Ужица под вранама” и Србије „са њеним заблудама”, а као „увек опозициони критичар сваке неумерености у друштву”, преноси Танјуг. Вуксановић је додао да је Симовић био следбеник Јована Стерије Поповића и Лазе Костића, а да је као академик „утицао шта ће Српска академија наука и уметности урадити и рећи”.

Извор: Политика