Радионица фарбања ускршњих јаја у Мађарбоји

У организацији Српске народносне самоуправе у Мађарбоји, у тамошњој Српској кући, обновљеној згради бивше Српске вероисповедне школе, приређена је друга по реду радионица фарбања васкршњих јаја.

Према речима председнице самоуправе Вере Вуковић, петнаестак учесника радионице, међу којима је било и деце, састали су се како би током двочасовног дружења, користећи традиционалне технике фарбања воском, офарбали јаја и припремили се за обележавање највећег хришћанског празника Ускрса.

Занимљиво је да је највећи део учесника похађао ову радионицу и прошле године, па су тада стечене вештине, које су научили од г-ђе Илдико Фекете, користили и овога пута, а знања су допуњена и техником приказаном од стране г-ђа Вуковић, за коју са поносом каже да је научила у детињству од мама и баке.

С обзиром да је програм из техничких разлога приређен 12. априла, на Лазареву суботу – Врбицу, она је ову прилику искористила да присутне упозна и са значајем и обичајима везаним за један од најрадоснијих, пре свега дечјих предваскршњих празника. Дружење је протекло у пријатној и опуштеној атмосфери уз посно послужење које је припремила и финансирала српска самоуправа.

У вечерњим сатима, у организацији и уз материјалну подршку Удружења за чување српске културе и обичаја у Мађарбоји, у месном дому културе приређена је плесачница. Треба рећи да је због великог интересовања публике место одржавања промењено, па је уместо Српске куће у којој је плесачница одржана претходни пут, изабрана већа сала дома културе.

Првих сат времена протекао је у знаку учења корака уз помоћ Шандора Хуберта, учитеља плеса из Мохача. Велики број љубитеља српске народне музике из разних крајева Барање, Печуја, Мохача, Бремена, Саланте, Кашада, Вилања и наравно Мађарбоје дружење је наставило у оквиру плесачнице на којој је свирао популарни оркестар Иштвана Павковића из Мохача. Одлична атмосфера потрајала је до самог краја трочасовног дружења на којем су сви, Мађари, Немци, Хрвати, Шокци и Срби, без разлике уживали у темпераментним звуцима традиционалне српске игре и песме. Плесало се неуморно и без паузе, а како истиче г-ђа Вуковић, велико је било интересовање и за следећи овакав сусрет.

Снежана Миливојевић