Свадбени обичаји дешчанских Срба на фестивалу у Мохачу
- Српске недељне новине
- 2025. júl. 28.
- 2 perc olvasás
Frissítve: 2025. júl. 30.
Залагањем Стипана Филаковића, руководиоца Културно-уметничког друштва „Мохач”, у том граду који називају и "престоницом народности у Мађарској”, у суботу 26. јула је пред многобројном публиком по први, а нажалост и последњи пут, приређен Фестивал свадбених обичаја.

На занимљивој и атрактивној фолклорној смотри наступили су фолклорни ансамбли из Бођислоа, Деске, Мечекнадашда и домаћини Мохачани.
„Културно-уметничко друштво Мохач има једну кореографију, шокачко-швапски сватовац и то је била основа од које је после настала идеја о одржавању фолклорног послеподнева само о сватовцима. Тако смо дошли до тога да ћемо приказати шокачки сватовац из Сантова, српски из Деске, мађарски, немачки и на крају онај наш, шокачко-швапски, односно како ти обичаји и дан-данас живе у народу”, истакао је овом приликом г-дин Филаковић.
Да се ради о сасвим изузетној и реткој могућности потврдио је и председник Удружења „Банат” из Деске Кристифор Брцан:
,,Посебна је радост играње кореографије у којој учествује више генерација. Наша млада на себи има хаљину коју смо реконструисали са фотографије из 1905. године, са намером да оживимо свадбене обичаје тог периода. Сватовски обичаји су једни од најстаријих код Срба. Трудимо се да их сачувамо на нашем репертоару. Последњих деценија смо један од ретких ансамбала, који је на европским смотрамa наступао са овом кореографијом и на то сам веома поносан. Данас се они брзо губе, све нас је мање, околности су другачије, има много мешовитих бракова, мењају се ствари, али се основни елементи задржавају.”
На отварању приредбе присутнима се обратио и заменик градоначелника Арон Черди. Између осталог је рекао да град Мохач представља најбољи пример за богатство и шароликост народносног живота, јер аутохтоне народности у њему вековима живе заједно, а не само једне поред других.

„Реализација ове јединствене иницијативе захтевала је доста рада, труда, а требало је набавити и финансијска средства. Није било лако пронаћи квалитетне извођачке ансамбле, а да притом извођења буду различита и на високом нивоу. Свакодневни живот народности у Барањи је врло шаролик, као и сама Барања. Јако добро сарађујемо, живимо у пријатељству, идемо једни другима на наступе, поштујемо обичаје и то је најлепше од свега”, каже г-дин Филаковић, главни организатор ове необичне и јединствене приредбе, која је аудиторијуму још једном на најбољи начин показала богаство традиција и обичајне културе народности у Мађарској.
С. М.


