Слава у Медини: Чуда се ипак дешавају

Слободно се може рећи да је празновање храмовне славе српске православне цркве у Медини посвећене Силаску Светог Духа на апостоле, ове године подигнуто на нови, још лепши ниво.

Срби из овог села, смештеног на десној обали реке Шио, двадесетак километара од Сексарда, у Жупанији Толна, пре извесног врема у госте су позвали дешчански оркестар и фолклораше Културног удружења „Банат”, да по древној традицији после богослужења краћим програмом улепшају велики празник. Међутим, десило се чудо. Какво чудо? – питате се. Одговор је једноставан. Дешчани, Сентиванци, Сегединци обавестише Помазлије, Калазлије, Чобанчане, Пештанце и - ко колима, ко минибусом, а ко школским аутобусом, кренуше пут Медине. Да од овог дана учине народно сабрање у духу али пре свега у делу. Нешто што је нашој заједници већ дуго времена било преко потребно.

Што се чинило да је нестало, на дужи рок заборављено, или можда стављено на „чекање”. Срећом, испоставило се да рок ипак није био тако дугачак, те да она, иако малобројна, у свом генетском коду носи јаку потребу за заједништвом, сарадњом и делањем на основу онога што је стварала и градила у минулим вековима и што, а тога су сви дубоки свесни, треба сачувати за генерације које долазе.

Преподневну литургију овог празничног дана служили су администратор мединске парохије о. Зоран Остојић и о. Митрофан Гајић, у присуству сестринства грабовачког манастира. Добро је познато да се Мединчани чврсто држе својих столетних традиција. Једна од њих је да на литургији у цркви украшеној травом и цвећем, док траје молитва сви присутни плету венчиће од траве за здравље најмилијих. Затим се они носе кућама и стављају поред славске иконе за добробит свих укућана. Тако је било и овога пута, у присуству Мединчана и њихових гостију са разних страна.

После славског ручка, који је приређен у просторијама лепо обновљене зграде бивше српске вероисповедне школе поред цркве и краћег одмора, почели су да пристижу гости „из далека“. Југ и север Мађарске у веселом и опуштеном расположењу сабрали су се ту у Медини да се загрле, изљубе, питају за јуначко здравље, а било је и оних који су се после дугог низа година поново срели баш овде.

Вечерње је служио о. Зоран Остојић. У олтару био сам, али је црква иза њега била пуна, призор који Мединчани дуго времена нису имали прилику да виде и у њему уживају. Кума је ове године била г-ђа Симона Остојић, свештеникова супруга, а за следећу годину кумство је преузео г-дин Алекса Сокић из Медине. У веома надахнутој славској беседи о. Зоран Остојић највише је говорио управо о највећој од свих врлина:

,,Љубав пре свега треба да носимо у себи. Неретко се догађа да када смо бесни или љути на некога, ми га у ствари не разумемо. То је знак недостатка љубави, а онда по аутоматизму долази и недостатак разумевања. Зато за нас хришћане љубав треба да буде знак распознавања. Јер, други назив за Господа јесте љубав. Ако читате теолошке књиге видећете да се Бог назива Љубављу, са великим словом „Љ“. Када је говорио о хришћанским врлинама Свети Јустин Ћелијски је наглашавао да човек може да испуни све врлине само ако прво има љубави у себи. Зато је он назива свеврлином, односно врлином изнад врлина.”

Након што су колач и кољиво подељени присутнима, на широком трему испред бивше школске зграде са неколико изабраних кореографија наступило је Културно удружење „Банат“ из Деске, у пратњи истоименог оркестра. Иако је у међувремену захладнело и почео је да дува ветар, великом броју гостију то ни мало није сметало да се добро забаве, уживају у међусобном дружењу, евоцирању заједничких успомена и стварању неких нових којих ће се присетити за пар година можда баш на овом истом месту.

Припреме за обележавање црквене славе и чишћење цркве почели су много раније, што за овако малобројну заједницу није мали задатак, каже председница Српске самоуправе Наталија Сокић:

“Драго ми је да је данас овде толико гостију да својим присуством увеличају нашу славу. Мало нас је. Кад је богослужење сви дођемо, што значи десет, дванаест особа. Међутим, сад је црква била пуна и пре и после подне и милина је било гледати кад се окупи тако велико друштво да присуствује литургији.“

У протеклих неколико година самоуправа је путем конкурса успела да добије новац, којим су мало-помало успели да замене прозоре и врата на школи, обнове кухињу, велику салу и на крају трем, чиме су у потпусти обновили зграду и коначно добили одличне могућности за окупљања, примање гостију и мање приредбе. Такође је замењен крст на српском православном гробљу, али овогодишњи покушај да се врата на цркви замене новим нажалост није уродио плодом. На основу стручног мишљења Завода за заштиту споменика културе одлучено је да врата могу само да се обнове, што није одговарало кункурсним услова, па је тако силом прилика реализација овог задатка одложена за касније.

„Већином држимо програме који се везују за црквене обичаје. Наша највећа манифестација је црквена слава, а окупљамо се за нову годину, Ускрс, Божић, Светог Саву. Ту је и Пударина, чување винограда, што је у Медини обичај од давнина. У последње време одржава се у нашем винограду. Некада се на преласку из лета у јесен омладина дружила у винограду, тамо су се сакупљали, рађале су се љубави. Тај обичај смо оживели и сачували до данас“, истиче г-ђа Сокић овом приликом.  

Чедомир Адамов, саветник Самоуправе Срба у Мађарској и председник Сегединске српске заједнице са задовољством потврђује да је иницијатива о масовнијем окупљању Срба из разних крајева Мађарске потекла из Медине:

,,Алекса Сокић и његова породица су ме потражили да помогнемо да се у Медини окупи више људи. Договорили смо се да би било добро да се ангажује оркестар и фолклор, а у сусрет нам је изашло Културно удружење 'Банат'. Лак посао имали смо и у Помазу где смо такође успели да организујемо све како смо планирали. Видим да су они који су се одазвали нашем позиву радо дошли и са великом пажњом прате ову приредбу.“

Да ли овакав пример сабрања може да послужи као мотивација да се слични сусрети у будућности чешће одржавају, нарочито у насељима где има мало српског живља, питање је на које ће одговор дати време које долази:,,Надам се да ће наш пример подстаћи и друге да помажу мањим али и већим заједницама. Ово би свакако желели да наставимо убудуће, јер има много насеља са малим бројем наших људи, који веома примерно чувају српску традицију и свакако је добро да им изађемо у сусрет. Овде на примеру видимо како се сви људи који се познају и воле, радо састају. Успели смо да покажемо да ће се они који су данас дошли, врло радо одазвати и други пут, јер смо се у Медини сви ми напунили позитивном енергијом.“, закључује господин Адамов.

С. М.