СНН Времеплов: На данашњи дан одржан Први васељенски црквени сабор

Први никејски сабор или Први васељенски сабор одржан је на данашњи дан 325. године у античком граду Никеји, а на иницијативу римског цара Константина Великог. Сазван је с циљем да разреши контроверзу изазвану учењем свештеника из Александрије Арија да је Христос створен у времену од Бога и да није превечни Син Божји, раван по суштини Богу Оцу.

На сабору је учествовало 318 светих отаца, углавном епископа из источних провинција Римског царства, гдe je грчки језик био доминантан. Сабор је вођен и одлуке су донете углавном на коине грчком језику, али су касније ови документи преведени на латински и друге језике ради ширења међу западним хришћанима. Арије је био присутан на сабору, али је након што је његово учење осуђено као јеретичко, био анатемисан и његове идеје су одбачене.

Главна достигнућа Сабора укључују решавање питања божанске природе Бога Сина и његовог односа према Богу Оцу, утврђивање Никејског симбола вере, који је постао основа хришћанског веровања, и успостављање јединственог датума прославе Васкрса. Поред тога, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса и прописао двадесет канона који се тичу разних црквених питања, чиме је постављен темељ за каснији развој црквеног права и праксе. Спомен на свете оце Првог васељенског сабора обележава се у недељу пред Духове, или у седму недељу по Васкрсу.

Први никејски сабор је представљао први покушај уједињења хришћанског света кроз једно сабрање које је обухватало све хришћанске заједнице тог времена, постављајући темеље за доктринарно јединство које ће утицати на даљи развој хришћанства. Постоји мишљење да други Сабори нису ништа друго до потврда и објашњење никејског православља. Иначе, потоњи Сабори започињу изговарањем Никејског Символа Вере. Саборска акта нису се сачувала, али Јевсевије Кесаријски у “Vita Constantini” опширно описује ток расправа.

Извор: Политика