Српско позориште у Мађарској осваја публику и жирије
- Српске недељне новине
- 2025. júl. 9.
- 5 perc olvasás
Биопика Данила Киша „Дух је наша домовина“, у режији Марије Барна Липковски, са глумцима Алисом Лацко, Тибором Какоњијем у пратњи хармонике Крунослава Агатића Киће, приказана је у програмима традиционалних мађународних фестивала и доживела велики успех.

Лепота позоришних фестивала лежи у јединственом споју уметности, културе, емоција и заједништва. Они окупљају различите уметнике – глумце, редитеље, драматурге, сценографе – који кроз своје представе обрађују дубоке људске емоције, друштвене теме и личне приче. Фестивали су прославе стваралаштва.
Екипа Српског позоришта у Мађарској учествовала је на два престижна фестивала у Србији. Први наступ је био 28. јуна, на такмичарском Фестивалу у Тврђави у Смедереву, а други 30. јуна у Краљеву, на А.Н.Ф.И. Театар Фестивалу.
У чаробном амбијенту последњег српског средњовековног двора деспота Ђурађа Бранковића, у његовој сали за аудијенције, наши глумци су представили и Србе у Мађарској и јединственог Данила Киша. Успех је био велики, глумци су добили много речи хвале и од гледалаца и од жирија.
Горан Ибрајтер, председник жирија, писац и извршни директор Стеријиног позорја, није се либио да нам упути речи похвале: „Користим прилику да честитам Српском позоришту у Мађарској на заиста сјајној представи. Стицајем околности, сарађујем са тим позориштем већ дуже време и потпуно ми је јасна његова мисија. Ова представа је управо на трагу те мисије. То је повезивање два народа, две државе, Мађарске и Србије. Одличан је избор. Данило Киш је управо личност која је својим животом и својим деловањем даје синтезу Мађарске и Србије, најпре на том уметничком плану. Што се саме представе тиче, збиља један материјал захтеван за сценацију и у овој представи је дошао до пуног изражаја. Представа је превладала све те могуће изазове захтевног текста. Радује ме што је млада редитељка успела да преброди све могуће проблеме који се могу наметнути када се ради један овакав пројекат. Такође бих истакао и глумачку игру која је заиста суверена. Коришћена су бројна разноврсна глумачка средства да се текст, који је на моменте херметичан, приближи публици и мене радује да је смедеревска публика препознала све напоре уметничког ансамбла ове представе. Морам да признам да сте овај наш фестивал подигли на виши уметнички ниво“, рекао је Ибрајтер за наш лист.
Фестивал „Театар у Тврђави” ове године доживљава своје дванаесто издање, сада у нешто измењеном концепту, који представља припрему за нову природу фестивала. Идеја је, да се од идуће године у тврђави одржава Фестивал подунавских земаља. Ово није случајно. Смедерево и Смедеревска тврђава су у једном периоду историје били последња брана европских цивилизацијских и културних вредности и тековина.
„Смедерево је право место за одржавање оваквог амбијенталног фестивала. То је и прилика да се наша јавност упозна са позоришним тенденцијама земаља које припадају Подунавском региону. Идеја је да, осим Подунавских земаља, сваке године учествује гост фестивала, једна земља која не припада тој регији. То ће пре свега, да буду земље из блиског окружења, које су некада делиле заједнички културни простор. Код наше публике увек постоји интересовање за догађаје у земљама које су настале распадом Југославије“, рекао је Ибрајтер.
По његовим речима, град Смедерево стоји иза оваквог концепта и то је прилика да добије један профилисани фестивал међународног карактера, који ће управо да промовише оно што је карактеристично за европски цивилизацијски културни простор. То је разноврсност, разноликост, културна, језичка и религијска. Идеја фестивала су дешавања на овим просторима, а то је јединство различитости. Уметност је та која окупља људе, и оне чија мишљења се разликују, који имају другачију естетику. Управо ће фестивал бити прилика да се суоче са разноликошћу која краси Европу, као једну заокружену цивилизацијску културолошку целину. Овогодишњи фестивал је био пилот фестивал, избором представа смо желели да проверимо одрживост концепта и ако ћемо да говоримо отворено, ово јесте фестивал подунавских земаља по концепту који је замишљен. Пошто се овогодишњи фестивал завршава, мислимо да је концепт погођен и да је у потпуности оправдао нови карактер који желимо да му дамо“, закључио је Горан Ибрајтер.

Ове године су угостили представе из пет земаља: Бугарске, Мађарске, Хрватске, Северне Македоније и Србије. Поред најбоље представе „Дух је наша домовина“, глумачке награде су однели Исидор Јовановски за улогу Тригорина у Чеховљевој представи „Галеб”, Позоришта из Велеса, а за најбољу женску улогу награду је добила Јелена Вукићевић, за улогу Теодоре у представи „Матија“, Крушевачког позоришта.
Последње вече на затварању фестивала, одржан је програм доделе награда под називом „Дунавска рапсодија“ и концерт поводом Дана Дунава оркестра конзерваторијума Сихроно из Ларисе у Грчкој. Директор фестивала је био Драгољуб Мартић, директор Центра за културу, а главна организаторка Јелена Стајковац.
Жири у саставу Горан Ибрајтер, Исидора Минић, драмска уметница и др Зоран Максимовић, театролог оценили су представу „Дух је наша домовина“ следећим речима:
„Уметнички ансамбл је кроз камерну форму успео да публици приближи захтеван предложак у естетском и интелектуалном смислу настао на основу текстова Данила Киша. Дискретном и поетском режијом, Марија Барна Липковски је отворила простор за глумачку игру. Алиса Лацко и Тибор Какоњи, актери представе, тај су простор суверено освојили, користећи широк дијапазон глумачких средстава и поступака. То је резултирало својеврсним дијалектичким односом овог хистријонског двојца, што је њиховим надигравањем на особит начин изградило срж драмског сукоба овог сценског чина.”
Награду за најбољу представу у целини, хералдикон деспота Ђурађа, представнику Српског позоришта у Мађарској Ернесту Лацко, уручио је Владимир Нешић, заменик градоначелнице Смедерева.
Овај фестивал је 30. јуна отворило Српско позориште у Мађарској. Театар –алтернатива, ноема/мисао, фестивал, иницијатива – је међународни позоришни фестивал алтернативног карактера, који се организује у Краљеву од 2014. године. Настао је из потребе младих уметника да креирају сопствену позоришну сцену ван традиционалних простора – на улицама, у напуштеним зградама, природи, градским парковима, на обали Ибра. Алтернатива по свему. Програм укључује ангажоване драмске форме, радионице, промоције књига, циркуске и музичке перформансе, углавном на нестандардним локацијама, а покреће га „Група Група“ (Grupa Group). Она није само класична школа глуме, ради се о назависној продукцији и иницијативи са снажним едукативним карактером.
„Група Група“ постоји од 2007. године. Фокус јој је на ангажованом театру и раду са младима из Краљева и околине. Кроз „Група Групу“ годишње прође више десетина младих, бавећи се едукацијом, лепотом, садржајем за најмлађе, али и темама као што су малолетничка деликвенција, наркоманија и породично насиље. Многи бивши чланови настављају школовање на академијама глуме у Србији и широм региона, након чега неки постају чланови Краљевачког позоришта или других позоришта широм Србије. А.Н.Ф.И. Театар у организацији великог ентузијасте Владана Славковића, је симбол издржљивости независне глумачке иницијативе у Краљеву, драг и значајан у локалној, али и у регионалној заједници.

Представа „Дух је наша домовина“ одиграна је на камерној Сцени Краљевачког позоришта. Боља публика се није могла пожелети. Са њом је остварена интеракција, а на крају је представа добила стојеће овације. Као и у Смедереву, глумци и хармоникаш Крунослав Агатић Кића, освојили су срца домаће публике.
О гостопримству у оба града не треба посебно говорити. Срдачност, непосредност и великодушност домаћина учинила је ову турнеју још вреднијом, угоднијом и незаборавном.
Катарина Павловић Бачи



