Српско позориште у Мађарској: представе у Програму "Дерине"

Програм "Дерине" је основан 2020. године, са циљем гоставања позоришних представа у малим местима, углавном са мање од 5000 становника, у која позоришта тешко стижу.

За Програм "Дерине" позоришта могу да конкуришу са малим позоришним формама, када се предаје  плакат, опис и снимак представе. Жири од осам куратора, познатих мађарских позоришних стручњака, драматурга, режисера и глумаца, погледа целокупан материјал, а затим гласа.  Оне које добију више од пет гласова, улазе у Програм Дерине. Три представе Српског позоришта у Мађарској, „Последње лумповање Пала Јавора“, по тексту Милана Руса, драмског уметника и директора Српског позоришта у Мађарској,  „Варшавска мелодија“, Леонида Зорина и „Зуб оца“, музичка комедија по роману Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира“, за коју је текст написао Веребеш Ерне, једногласно су ушле у овај Програм, преко кога имају могућност да гостују по целој Мађарској.

Наше позориште је негде у врху што се извођења тиче. Сваког квартала мора да се потврди да ли се представа још увек игра, тако да би локални домови културе могли да конкуришу и доведу је у своје место. У зависности од количине средстава у поједином кварталу, Програм Дерине одлучује да ли жели да финансира гостовање позоришта у месту које је конкурисало. После одигране представе, позоришта шаљу извештај о томе како су дочекани, о квалитету технике, о сарадњи са домаћинима и броју гледалаца. На основу ових информација места се бодују и одлучује се да ли поново могу да буду домаћини. Гостовање свих представа финансијски подржава Програм Дерине, који финансира Влада Мађарске. Недавно је покренут и Програм без граница и могућност да се игра у Војводини, Трансилванији и свом крајевима где живи мађарско становништво. Дерине програм има свој простор, а такође и своју позоришну трупу под називом „Путујуће позориште“ која прави комедије и драме везане на најзначајније мађарске текстове са којима гостују по целој држави.        

„Играли смо на таквим местима где позоришна представа никада раније није играна. Топло поздрављам иницијативу и овај Програм. Састајати се и играти пред људима који никада нису били у позоришту је јако узбудљиво. Интересантно је попричати са њима и видети како људи реагују у тим малим местима од неколико стотина становника. Они комуницирају и одговарају на питања. Интерактивност је важна. Невероватан је то доживљај и за њих и за нас. На пример, у провом реду седи бака и, у току представе, јавља се на свој мобилини телефон. Она се јавља и гласно, с поносом објашњава да је у позоришту и да не сме да прича, јер глумци играју на сцени“, о својим утисцима духовито прича Милан Рус. 

Деска и Хајдудорог су конкурисали за представу „Зуб оца“, у режији познатог мађарског редитеља Андраша Патакија. Она је, пролетос одиграна на српском  језику у будимпештанском Националном театру, на традиционалном Фестивалу „Jelen/lét” – Присутност. Речи песама на популарне војвођанске ноте, на српском и мађарском језику написао је Милан Рус, глумац, режисер и добитник награде „Јасаи Мари“. У Дески и Хајдудорогу представа је одиграна на мађарском језику. Дешчански Дом културе био је испуњен до последњег места, окупило се преко две стотине гледалаца.

„За наше људе из Деске који су у Национални театар  дошли у великом броју да погледају представу на српском језику, било је веома интересантно да чују исте песме преведене на мађарски језик. Представа је и у Дески доживела велики успех, јер и локална мађарска публика, која плеше и пева на нашим баловима, црквеним славама и приредбама, добро познаје ове песме, али до сада нису разумели о чему оне говоре. Зато им је било веома занимљиво да чују текст на мађарском језику и свака нумера је била испраћена великим аплаузом. Био сам јако поносан сто је ова представа у баш у мом месту доживела велики успех. Истакао бих Илдико Бене, директорку Дома културе, која је конкурисала и позвала нашу представу у Деску. Значи позив је дошао од сеоске дешчанске самоуправе, док је Српска самоуправа  довела гледаоце на фестивал у Будимпешту. Са Деском имамо јако добру сарадњу“, рекао је Рус за наш лист.

По завршетку представе Ласло Кираљ, градоначелник Деске приредио је вечеру за цео ансамбл, поздравио је представу и учествовао у разговору и дружењу.

Милан Рус нам даље препричава утиске са севера Мађарске: „Хајдудорог је центар грчко-католичке цркве. Овом нама блиском народу, није страно да се попови жене и цела прича из представе им је била јако интересантна, где попадије, иза кулиса, покушавају да формирају сеоску историју. Свака шала, сваки гег су добили аплауз, а песме и игре су све биле награђене бурним аплаузима. Више пута смо излазили на бис, а касније смо на друштвеним страницама могли да прочитамо честитке са жељом да поново гостујемо. Суседно село је одмах наручило представу за следећи квартал, тако да ћемо на јесен ићи у комшилук да одиграмо исту представу. Ова дводневна турнеја је била доста напорна због удаљености два места и због врућине, али смо се вратили у Будимпешту пуних срца. За све нас је ово био диван доживљај. Оваквим гостовањима остваријемо наш циљ, а то је упознавање већинског становништва са српском културом. Наше две глумице Алиса Лацко и Анастасија Каргина, којима мађарски није матерњи језик и говоре га са акцентом, уносе пикантерију у целу причу и обе добијају аплаузе. Види се да су оне професионалне глумице. Мислим да је прави пут да глумци у мултикултуралној средини треба да играју на више језика. То је још једна порука ове представе“.   

Унутар екипе влада велика повезаност, сви глумци воле ову представу, а нарочито су подстакнути и дирнути када добију једну овакву критику: „Велико је задовољство што смо, захваљујући Српском позоришту у Мађарској и Програму Деринеи, једном сјајном представом затворили Летње позоришне вечери у Хајдудорогу! Сала Мора била је крцата, а захвална публика је два сата уживала у смеху, након чега је глумачка екипа награђена великим аплаузом! Надам се да се поново видимо следећег лета! Али година још није готова — позориште нас чека и на јесен!“ 

Почетком августа село Шархида је, захваљујући Програму Дерине, по четврти пут угостило истакнуте позоришне глумце. Овога пута, популарни трио Петер Бенке, двоструки добитник награде „Јасаи Мари“, први виолиниста Иштван Шуки, у пратњи Милана Руса на хармоници, одиграли су фрагменте из живота мађарске филмске легенде Пала Јавора. Духовитим текстом и режијом Милана Руса, уз пратњу познатих мађарских и циганских  мелодија, публика се присетила ко је био Пал Јавор и какав је био његов живот. Ова представа већ годинама постиже велики успех у целој Мађарској, играна је скоро 150 пута.

Катарина Павловић Бачи