"Теслини" гимназијалци из Пеште посетили Беч
- Српске недељне новине
- 2025. jún. 13.
- 2 perc olvasás

Зовем се Наташа Симић. Ученица сам 10/ц разреда у Српском образовном центру „Никола Тесла” у Будимпешти. При крају ове школске године из историје обрађујемо Мађарску у време Хабзбуршке Монархије. Наши професори су већ више пута водили десетаке у Беч како би визуализовали градиво, а такође и да би видели један велики европски град.
И на нас је дошао ред. У раним јутарњим часовима састали смо се испред Српске школе на Тргу ружа, покупили ланч-пакете, и пожурили у аутобус како бисмо заузели места. До Беча смо путовали три и по сата са једном паузом.
Прва дестинација била је палата Шенбрун. У Шенбруну смо имали прилику да погледамо четрдесет соба које су биле богато украшене. За сваку просторију смо имали опис на српском језику, који је укључио и занимљивости о Хабзбурзима. Шетајући по собама доживели смо путовање кроз време. Захваљујући томе, сада нам је мало јаснија слика о начину живота аустријских царева, открили смо њихов начин размишљања и поступака. После туре, која је трајала око 45 минута, имали смо слободно време у предивном, пространом парку који је у склопу величанствене царске палате.
Око два сата послеподне аутобус нас је одвезао до центра аустријске престонице, где смо имали слободно време. Професори су нам предложили нека места која је вредно посетити, као што су Природњачки музеј, Хофбург, Белведере, Улица Марија Хилфер, Катедрала Светог Стефана... Чињеница да је наш излет био у недељу, када је у Бечу свака продавница затворена. То нас је приморало да обилазимо град уместо одласка у куповину. Ја сам по граду разгледала са другарима, међу којима су били неки, који су направили план за обилазак знаменитости. Јако пуно тога смо обишли, од препорука професора, преко разних паркова, до цркава и споменика које смо успут видели. Како бисмо се увек сећали ове авантуре, свако је направио хрпу слика, које смо послали једни другима и испало је више стотина слика.

Мени се највише свидела палата Шенбрун, која је била предивна, украшена разним детаљима, а парк иза ње је био изузетно уредан, са мноштвом зеленила и шареног цвећа. Ја сам пре овог путовања два пута била у Бечу, али су оба пута била зими. Tада ми се град и није баш претерано допао, aли сада како сам била током пролећа, град сам доживела у потпуно другачијем сјају.
Био је то заиста леп доживљај који ћемо, захваљујући нашим професорима: Алену Нађу, Невени Богићевић, Драгани Васић, Алекси Милићу, Милици Милосављевић, Драгани Дошен Апати и Кристини Бекић, заменици директорке, дуго памтити.
Наташа Симић, 10/ц



