Милан Степанов: Савез суверених пријатеља

„Мађарска мора да склопи савез са Србима, а тај савез је потребан и њима“, поручио је премијер Виктор Орбан у обраћању окупљенима на фестивалу MCC у Острогону. Према његовим речима, резултати тог савезништва већ су видљиви на бројним пољима.

Орбан је додао да је председник оног дела српског народа који живи у Републици Српској Милорад Додик. „Њега су осудили зато што није спровео одлуке које стижу из Европске уније. То је неприхватљиво“, истакао је мађарски премијер, нагласивши да је Додик и даље легално изабрани представник Срба у Босни и Херцеговини, те да ће Мађарска сходно томе водити своју политику. Сличну изјаву дао је и шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто.

Овакве изјаве водећих мађарских политичара нису само још један дипломатски гест, него део дугорочне суверенистичке политике коју мађарска влада доследно спроводи. Српско-мађарско савезништво се темељи на заједничким економским и безбедносним интересима, али и на отвореном отпору глобалистичкој плутократији, која настоји да контролише политику суверених држава, позивајући се на „европске вредности“. Мађарска већ дуже време пружа уточиште и подршку политички прогоњеним лидерима и странкама које нису по вољи глобалним инжењерима. Бивши премијер Северне Македоније Никола Груевски одавно је добио азил у Мађарској, исто као и Марчин Романовски, бивши пољски заменик министра правде. Сарадња са српском владом и пољском десницом у опозицији сведоче о доследној политици отпора Мађарске наднационалном притиску. Алис Видел је, такође, радо виђена гошћа у Будимпешти.

У тренутку када се српски лидери суочавају са правосудним и медијским притисцима, а српски народ поново постаје жртва геополитичких игара, било на Косову, у Босни или у самој Србији, подршка једне ЕУ и НАТО чланице има посебну тежину. Подршка Милораду Додику, коју Сијарто изричито повезује са легитимитетом изабраних лидера и нужности дијалога, директан је ударац концепту протектората у Босни и Херцеговини.

Када један министар иностраних послова чланице ЕУ каже да је „Милорад Додик пријатељ Мађарске“, то значи да Мађарска не прихвата тумачење по којем су Срби у БиХ „непослушни субјекти“, обична раја без права гласа, већ их сматра легитимним саговорницима. Мађарска подршка долази у моменту када Срби на Косову пролазе кроз нову фазу притисака, с елементима етничког чишћења, а у Србији се појачавају унутрашњи политички притисци и поделе, по провереном моделу дестабилизације држава које одбијају покорност.

Ако се погледају кораци које Будимпешта предузима последњих десет година, од улагања у Војводини и јачања билатералних веза, до подршке Србији на европском путу без уцена, јасно је да мађарско-српско пријатељство има реалне основе. Историјски гледано, два народа су увек била упућена једно на друго. Данас, први пут у новијој историји, изграђен је однос узајамног поштовања и практичне сарадње.

С друге стране, опасности су бројне. Пре свега, постоји стална претња од нових политичких и медијских кампања усмерених на дискредитацију свих који се противе западном наративу. Србија и Мађарска ће бити оптуживане за „ауторитаризам“, „подривање демократије“, „руски утицај“, и наравно, „корупцију“. Такође, унутрашњи фактори – политичка нестабилност, економски изазови, утицај разних невладиних организација – могу угрозити оно што је до сада изграђено.

Да би српско-мађарско пријатељство опстало и ојачало, потребно је да се та сарадња што је могуће више институционализује: требају нам заједнички образовни програми, културне размене, заједничка стратегија за одбрану традиционалних вредности, економско повезивање, али и усаглашена безбедносна политика. Као противтежу глобалистичкој мрежи, треба изградити „мрежу суверенистичких народа“ који ће пружати подршку једни другима у тренуцима притиска, као што Мађарска већ сада то чини. Ако постоји лек против неолибералног колонијализма, онда је то – савез суверених пријатеља.

Милан Степанов