Министри Сијарто и Ђедовић о енергетској сарадњи

Министарка рударства и енергетике у влади Србије Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је са министром спољних послова и трговине Мађарске Петером Сијартом, о продубљивању сарадње две земље у области енергетике, изградњи нафтовода Србија-Мађарска и сарадњи у снабдевању природним гасом.

„Пријатељи се препознају у тешким временима и захвални смо Мађарској на континуираној подршци у ситуацији кад смо суочени са могућим санкцијама према Нафтној индустрији Србије. Посебно сам захвална министру Сијарту што је у разговорима које је имао у Вашингтону и Москви говорио о позицији наших земаља, да нисмо урадили ништа што би изазвало увођење санкција, а да би то имало за последицу регионалну нестабилност и нестабилност цена“, навела је Ђедовић Хандановић.

Део те сарадње, како је рекла, јесте и одлучност две државе да се повежу изградњом новог нафтовода Србија-Мађарска.

„Као што данас знамо да је одлука да изградимо гасовод Балкански ток, којим су Србија, Мађарска, али и неке друге земље добиле сигурно снабдевање гасом, била исправна, сигурна сам да ће исто тако бити и са нашом заједничком одлуком да изградимо нови нафтовод, и да се више ослањамо на партнере са којима имамо доказане пријатељске односе“,  рекла је Ђедовић Хандановић, јавља "Политика".

Како је навела, дужина деонице нафтовода кроз Србију износи 113 километара, за коју је усвојен просторни план и у току је израда пројектне документације и усаглашавање техничких параметара на којем раде Транснафта и мађарски МОЛ. „Следи издавање локацијских услова, са циљем да започнемо грађевинске радове до краја године, бар на једној деоници. Завршетак дела нафтовода кроз Србију је планиран за 2027, у Мађарској за 2028, а учинићемо све да се ти рокови још скрате. Тиме ћемо обезбедити алтернативни, додатни правац снабдевања сировом нафтом који нам је у неизвесним временима више него неопходан“, рекла је министарка.

Она је истакла да количине гаса испоручене Турским током расту из године у годину, у 2023. су износиле 5,5 милијарди метара кубних, у 2024. су повећане на 7,5 милијарди кубних метара, а ове године су пројектоване на осам до 8,5 милијарди метара кубних. Додала је и да је Србија искористила већи део својих залиха гаса у Мађарској, од којих је тренутно преостало 2,7 милиона кубних метара.

„Наставићемо разговоре са мађарском страном о складиштењу гаса, а имамо планове и да проширимо капацитете складишта у Банатском Двору, чија је процењена вредност око 140 милиона евра, и планирамо да га завршимо до 2027. Такође, у току су преговори о новом дугорочном уговору о снабдевању гасом из Руске Федерације“, навела је министарка.

Министар Петер Сијарто указао је да без свеобухватне енергетске сарадње, две земље не би могле да обезбеде енергетску безбедност.

„Рат у Украјини ставио нас је све у Европи пред пред озбиљне изазове у погледу снабдевања енергентима. Србија и Мађарска виделе су да могу да рачунају једна на другу ослањајући се на своје сопствене снаге. Пре неколико година донели смо суверену и храбру одлуку да изградимо гасовод Балкански ток, упркос многима који си говорили да то нема смисла. Без тог гасовода данас не бисмо могли да обезбедимо наше потребе за гасом“, рекао је он.

Сијарто је истакао да су Мађарска и Србија донеле нову суверену одлуку за изградњу нафтовода.

„Нафтовод ће се градити у супротном смеру у односу на правац снабдевања гасом. Нови нафтовод ојачаће енергетску безбедност наших земаља а то је важно јер се показало да није свака транзитна земља спремна да покаже солидарност у тешким ситуацијама. У Мађарској смо већ завршили Студију изводљивости и у протеклим недељама остварили смо значајне искораке“, рекао је министар.

(Детаљније у штампаном издању СНН-а, следеће недеље)