Угао уредника: Политичари на одмору – рецепт за светски мир

Замислите колико би свет био мирнији, када би цела та гомила надмених говорника, генерала и вечитих „спасилаца нације“ отишла на неко далеко, сунчано место на обали мора.

Вести су, у последњих неколико дана, бар за тренутак изгледале мало мање црне: рат између Ирана и Израела привремено је обустављен, јер су обе стране, кажу аналитичари, потрошиле читав арсенал скупих ракета и дронова, па морају да попуне залихе, пре него што почну да се гађају наново. Рат у Украјини би, такође, могао једног дана да се обустави из сличних разлога: једноставно зато што ће понестати људи, оружја и муниције за бесконачно међусобно истребљење.

Али можда постоји једноставнији, хуманији и ефикаснији начин да се ратови зауставе: пошаљимо све политичаре на продужено летовање! Замислите колико би свет био мирнији, када би цела та гомила надмених говорника, генерала и вечитих „спасилаца нације“ отишла на неко далеко, сунчано место на обали мора. На плажи, са коктелом у руци, могли би мало да изветре главе, боље се упознају, и – што да не – да одиграју своје велике геополитичке игре као обичне шаховске партије. Дакле, не шаљимо их на мировне преговоре, не у Савет безбедности, не на конференције – него право на пусто острво усред океана, са сунцобранима, лежаљкама и неограниченом количином маргарита.

А ми остали, „небитни и замењиви“, каквим нас често сматрају, коначно бисмо добили нешто што је постало луксуз: обичан живот. Комшија не би више био непријатељ, а деца би учила да броје звезде уместо пројектила и да слушају цврчке уместо експлозија. Чак би и цена хлеба и горива могла да падне – замислите то чудо! Свет у којем насловне стране не почињу са „ескалација“, „мобилизација“ и „санкције“, него са временском прогнозом и фестивалом трубача и роштиља. Док се они тамо баве својим важним темама, ми бисмо се вратили својим малим сновима: како да подигнемо дете, засадимо башту, поправимо кров или једноставно да седимо на клупи и гледамо сунце како залази.

Још боља идеја је да са собом поведу целу богату глобалну плутократију која нас из позадине гура у све те војне авантуре. Што да и они не осоле панталоне морском пеном и одморе се од бројања пара? Зато их треба послати организовано, са целокупном пратњом: саветници за односе с јавношћу, портпароли, телохранитељи, банкари, лобисти и наравно – вечита глобална елита која све то плаћа. Јер ако већ одмарају, нека одмарају заједно, у пуном саставу. Замислите тих неколико хиљада најмоћнијих како пију коктеле под палмама, а нас остале коначно не држе као таоце сопствених економских криза, зелених агенди, плавих агенди и црвених линија. Нека им буде лепо, нека траје тај одмор до вечности, само нека нас оставе на миру.

Неки ће рећи да је ово утопија, пусти снови. Али зар нисмо видели довољно „реалних“ решења која увек воде у ровове и бункере? Пробајмо, макар једном, ово моје. Можда и упали. Па ако се икада пита неки будући историчар како је, коначно, наступило време вечног мира, нека лепо објасни: то је био онај дан кад су сви политичари, са све својим тајкунима и меценама, покупили своје пртљаге и отпловили на одмор без повратне карте. Тада је свет коначно схватио – рат је у главама оних који никада не гину, али увек шаљу друге да гину.

Па нека нам живи лето! Што дуже траје, то боље за мир у свету. Сунцобране и коктеле нико да нам не ускрати.

Милан Степанов