Љубазно појашњење Љубомиру Алексову: Машта ради свашта, али коверта није кривa

Искрено смо се изненадили што се господин Љубомир Алексов, глас наше заједнице у Мађарском парламенту, осетио лично прозваним због илустрације у нашој рубрици "Писма читалаца". Реч је о слици на којој једна рука предаје другој, ни мање ни више, него – коверту!

Како је баш тај симбол комуникације – без адресе, имена, и без икаквих ознака валуте – постао повод за помисао на корупцију и директну прозивку, остаје нам загонетка. Нашим читаоцима је, надамо се, јасно да ту коверту, или сличне њој, редовно користимо као симбол размене мишљења, порука, пријатељских и критичких дописа који стижу у нашу редакцију.

Питамо се, због чега је машта господина портпарола кренула у правцу какав нисмо могли ни да наслутимо? Па зар коверта не може да садржи обичан допис, честитку, разгледницу, па чак и стихове – или, зашто да не, љубавну поруку? Не видимо зашто би некоме баш новчанице биле прва асоцијација на коверту.

Са своје стране, можемо само да уверимо господина Алексова – као и све читаоце – да нам ни на крај памети није пало да било шта инсинуирамо, да алудирамо на било кога, па ни на господина портпарола. Наша коверта је и даље само коверта – а не политичка карикатура, ни наговештај оптужбе.

Увек смо били за отворену размену мишљења и поштујемо свачију осетљивост – али позивамо све да у нашим илустрацијама и симболима не трагају за оним што ни Шерлок Холмс не би открио ни под лупом – осим ако му коверта не дошапне нешто лично.

Редакција СНН