Екскурзија пештанских ђака на Балатон

Ученици десетог разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти су се крајем школске године упутили на екскурзију на највеће језеро у Мађарској, Балатон, уз пратњу професора Давида Марића, Драгане Апати Дошен, Драгане Васић, Драгане Меселџије, Аље Радовановић и директорке ђачког дома Гордане Ђерђ.

Путовање је започело окупљањем на Јужној железничкој станици, како би возом стигли до Балатона, односно Шиофока, који је највећи и најпознатији град на обали поменутог језеру. Поменута варошица је веома омиљена туристичка одредница са неколико лепо уређених плажа и пријатном климом. Шиофок се често назива и „главним градом Балатона” то јест Блатног језера како су га називали месни Стари Словени још пре доласка Мађара на ове питоме просторе широке Паноније.

Након сат и по, до два сата вожње, ђаци су стигли до одмаралишта у којем су били смештени две наредне ноћи.

Уморни од пута, остатак дана провели су одмарајући се на плажи, пливајући и сунчајући се. За други дан био је планиран излет у Тихањ. Да би дошли до тог, по мишљењу многих најлепшег градића на Балатону, пешачили су сат времена од пансиона до пристаништа трајекта у Шиофоку. Вожња трајектом била је прави доживљај: пиркање ветра, шум воде, весели жамор и лагана музика – милина! Пошто се Тихањ налази на узвишењу изнад језера, да опет не би пешачили, ученике је обрадовао возић којим су стигли до центра.

Најмонументалнија знаменитост Тихања је свакако месна манастирска црква. Тихањску бенедиктинску опатију основао је краљ Андраш I 1055. године на стрмом источном ободу вулканског планинског венца Тихањског полуострва, у част Светог Анијана Орлеанског и Богородице. Занимљиво је да је краљ Андраш I са својом супругом, кијевском принцезом Анастасијом, довео православне свештенике и монахе у Мађарску. Једну њихову групу мађарски владар је населио у пећинама ископаним у базалтној туфи на источном боку старог утврђења у Тихању.

Оснивачка повеља поменутог манастира је најстарији писани споменик мађарског језика који се сачувао у свом изворном облику. Наиме, у латинском тексту налазе се и мађарске речи и дужи повезани изрази. Чувена повеља се чува у архиви Панонхалмске главне опатије.

Католички манастир и данас функционише и у њему живи десетак монаха. Занимљиво је да назив градића потиче од словенске речи тиховање, спокој.

Након обиласка градића, чекала их је пешачка тура по шуми. Нимало наивна авантура која је обухватала два сата вијања по шумским узбрдицама и низбрдицама. Када су изашли из шуме, преуморне ђаке чекао је возић, који их је одвезао назад до трајекта. Атмосфера на броду није била тако живахна као приликом доласка због умора и глади, али се ситуација поправила чим су се у Шиофоку окрепили храном и хладним напицима.

Трећи дан, за разлику од претходног, био је предвиђен за одмор и разоноду слободног карактера. Ученици су се купали на базену уоквиру кампа, као и на Балатону, проводећи последње сате боравка у Шиофоку у уживању. Пут назад у  мађарску престоницу био је планиран за четири сата поподне. Међутим, пред полазак је почела киша, али ни она није успела да поквари расположење наших ђака. У повратку је уследило сумирање утисака и препричавање догађаја, који ће се свакако памтити још дуго.

Лана Ацковић, 10/ц

Српска гимназија „Никола Тесла” у Будимпешти