Опраштање од још једне генерације батањских ђака

Звуком школског звона, 13. јуна, у поподневним часовима, у Батањској двојезичној српској основној школи и забавишту отпочела је једна од најемотивнијих свечаности у школском календару – опраштање ученика осмог разреда.

Деветоро младих, зрелих и поносних ђака, који су у школским клупама провели године учења, одрастања и другарства, симболично су затворили једно животно поглавље. Програм је почео унутар школске зграде, где су ученици седмог разреда први пружили руку опроштаја својим старијим друговима. Са топлим речима, предали су им симболичне школске торбице, као дар у част свих успомена, труда и пријатељства које су стварали заједно.

Поворка деветоро осмака, коју је предводио њихов разредни старешина, наставник Никола Ђенеш Екбауер, кренула је корачајући ходницима своје школе. Заустављали су се код сваког разреда док су их млађи ђаци дочекивали цвећем, речима љубави и опроштајним говорима.

Церемонија се наставила у дворишту цркве, где је приређен свечани програм. У име школе, од осмака се прво опростио заменик директора Бела Кришта. Његове речи на српском језику, пуне поноса и подршке, прочитала је учитељица Сања Ковачевић. Школа је сваком ученику осмог разреда уручила пригодне поклоне као сећање на све заједничке године и подстрек за будуће успехе.

Следио је дирљив тренутак – опроштај осмака од сваког наставника који их је водио кроз основношколско образовање. Загрљаји, речи захвалности, понека суза у углу ока... То су били тренуци који су показали колико је школа више од зграде – она је други дом. Емотивнији део свечаности био је и говор разредног старешине. Наставник Никола се обратио сваком ученику понаособ, уз личне анегдоте, успомене и топле речи.

Уз звуке „Марша на Дрину“ ученици осмог разреда су будућим осмацима предали српску заставу на којој је завезана пантљика њихове генерације. Програм се наставио извођењем драмског приказа под називом „Кофер сећања”, у којем су осмаци кроз сценске слике приказали најважније моменте и утиске из школских дана. Од првог дана у клупи до зрелих размишљања пред одлазак. За крај програма, осмаци су припремили модерну кореографију као изненађење за све присутне која је изазвала овације и осмехе.

Свечаност је завршена испред школе, где су се ученици осмог разреда, заједно са разредним старешином, окупили у круг. Свако је у тишини пожелео жељу, а онда су заједно пустили балоне у небо. Са њима су отишле и поруке, снови и захвалност, крај једног поглавља и почетак новог пута.

Са деветоро осмака отишло је и девет малих светова, испуњених детињством, школским тајнама и сновима. Њихов пут у будућности тек почиње, али ће Батањска двојезична српска основна школа заувек остати њихова полазна тачка, дом сећања и место које ће их дочекати раширених руку.

С. Ђ. Е.