Уручене ђачке стипендије Самоуправе Срба у Мађарској

У просторијама Самоуправе Срба у Мађарској у Будимпешти уручене су стипендије, које ова кровна српска организација сваке године додељује најбољим ученицима Српске гимназије „Никола Тесла“ и студентима, који су завршили ову школу.

Овај догађај је увек свечан, на окупу су добри ђаци, млади амбициозни људи, који имају свој циљ у жувоту. Лепо је било видети да их је много више него раније, више генерација на једном месту, да приме награду за своје залагање.

Мирко Митар Кркељић, председник Одбора за школство je приликом пригодне свечаности честитао је добитницима ове врсте материјалног подстицаја за даљи рад и пожелео им много успеха.

„Драго ми је што сте присутни у великом броју. Волео бих када би стипендије биле веће, јер је значајан ваш допринос у школи, спорту, фолклору, драмској секцији и на српским приредбама, као и у вашим местима овде у Мађарској, одакле сте пореклом. Желимо да осећате нашу бригу као кровне организације Срба у Мађарској и ако останете у Будимпешти, да и даље будете део наше заједнице и сарађујете са њом“, рекао је Кркељић. Честиткама су се придружили и чланови Одбора за школство Слободан Никић и Лазар Которчевић.

Добитници стипендије су студенти Нађа Ибрахим, Соња Чубак, Петар Анђелић, Сара Басарић и Марија Рожмарић и средњошколци Милена Голић, Павле Мацановић, Вељко Шабовић, Јована Бундулаја, Тамара Миодраговић, Лола Алаџић Мулуш, Андреа Брезић, Вид Мектеровић, Мелентије Мектеровић и Сара Радуловић.

Сваки ђак се овом приликом укратко представио. Вељко Шабовић из Суботице, матурант, већ је у основној школи одлучио да школовање настави у иностранству. У почетку му је било тешко, владала је епидемија вируса корона и није могао да одлази кући. За школу је играо кошарку. Наклоњен је природним наукама и планира да студира програмирање и Будимпешти.

Тара Радуловић из Јагодине је ученица десетог разреда. Није јој био тежак одлазак од куће, воли Будимпешту и много воли школу. У исту иде и њена сестра близнакиња. Интересовало је да сазна како једна култура опстаје у страној држави. О плановима за будућност још размишља, каже да би волела да остане у Мађарској, али да је привлачи и одлазак у свет. За стипендију је чула од маме која јој је узор и која такође ради у Српском образовном центру као васпитачица. Омиљени предмет јој је српски.  

Милена Гојић из Чоке, ученица једанаестог разреда, у Будимпешту је дошла за старијим сестром. Велики изазов јој је било упознавање са новом школом и великим градом. Долази из мешовитог брака и сматра да је битно очување и поштовање обе културе. Воли природне предмете и жеља јој је да овде настави даље школовање.   

Андреа Брезић, ученица једанаестог разреда, долази из Београда. За школу је чула од родитеља и желела је да се опроба као ђак у иностранству. Каже да јој „Тесла“ пружа много разноврсних активности. Члан је драмске секције, пише и учествије на такмичењима из беседништва. Воли друштвене науке и жели да остане у Будимпешти да студира међународно право.

Мелентије Мектеровић, ученик десетог разреда, од раног детињства живи у Мађарској и активно тренира фудбал. Жели да настави да се бави спортом или у Мађарској или у некој другој земљи, јер му је сан да буде професионални фудбалер.

Вид Мектеровић, његов брат, Српску школу похађа већ десет година и жели да оде у Америку да се бави професионалним хокејом.

Јована Бандулаја из Инђије је матурант, а за „Теслу“ је је чула још у основној школи. Желела је да промени средину и направи нови корак у свом животу. Члан је драмске секције. Током школовања била је укључена у Еразмус програм који је одвео у Турску. Каже да су јој се отворили различити видици и стекла је нове погледе на свет. Воли Будимпешту и везана је за пештанску српску цркву, а веома је интересује живот староседеоца, Срба у Мађарској. Жели да упише информатику. Обрадовало је што од ове године за стипендију могу да конкуришу и ђаци који немају мађарско држављанство.

Тамара Миодраговић, ученица дванаестог разреда, дошла је из Београда. За Српску школу се одлучила да би проширила видике и стекла нова познанства. Сматра да је битно да сачувмо своје корене и своје порекло. Интересују је биологија и хемија и жели да студира медицину или у Италији или у Србији.

Павле Мацановић из Новог Сада је матурант и од самог почетка се добро снашао у школи. Помогло му је што је дошао на бруцошијаду, када се пре почетка наставе упознавао са другом децом. Добитник је више награда у рецитовању и учествовао је у многим прославама и програмима. Воли Будимпешту, уметност, историју, књижевност, поезију. Намерава да остане у Будимпешту и да студира међународне односе.

Лола Алаџић Мулуш из Будимпеште, ученица је једанаестог разреда и чланица Женског гимназијског хора. Учествује у друштвеним актвностима српске народности у Мађарској. Воли да чита и да црта и чланица је једне хуматирне организације. После гимназије жели да студира право или политичке науке.

Нађа Ибрахим је студенткиња међународних односа на факултету Метрополитан, којој је остао још један семестар до дипломе. Поносна је што је Српкиња из Мађарске и воли своје село Чип. Учествује његовим културним активностима. Планира да настави студије у Шпанији.   

Петар Анђелић, студент прве године међународних односа, се из Београда у Будимпешту преселио 2020. године. Одабрао је ову школу због њеног чувења и јер раније није имао никакав контакт са Мађарском. Био је пријатно изненађен и, поред Београда, Будимпешту сматра својим градом. Привлаче га друге културе и заједнице и начин како опстају ван граница својих држава, опстајање српског писма, језика, културе и вере.     

На крају програма, ђаци су добили још један поклон. Виолета Цветковић, мама Таре Радуловић, која пише поезију, деци је посветила песму под називом „Хвала“:

Било је дана кад нисам знала

да ли сам легла или устала

у кутку собе, скрхана од туге,

пролазиле ноћи бесане и дуге.

Скупих снагу да кренем тамо

у свет где никога немам,

с кофером једним у руци само

да своје снове сневам.

На путу туге и самоће

нисам лутала дуго,

упознах људе који ме хоће

и гледају ме благо.

Свакога дана све више схватам

да прилику ми дају нову,

свим својим срцем љубав прихватам

и пишем песму ову.

Уз вас се ничега више не бојим

и туга је без трага нестала,

у души вас већ сматрам својим

и на свему вам хвала.

И ко зна зашто је живот решио

да путеви буду проходни,

знам да никада није погрешио

чудни су путеви Господњи.